Lična arhiva
GORKA SUDBINA: Tanja Radonjić sa sinom Đorđem

Preteška sudbina samohrane majke invalida Tanje Radonjić iz Kotraže kraj Čačka, koja svakog dana bije najteže životne bitke, istopio bi i najtvrđe srce. Uverila se u to i sama Tanja, budući da na njen vapaj, naši verni čitaoci nijednom nisu ostali ravnodušni, baš kao što nije mogao ni redovni učesnik u akcijama Humanitarnog mosta, plemeniti Milenko Šipka iz Oberordorfa u Švajcarskoj. On je, kao što to svakog meseca čini, dar od 50 franaka ovog puta namenio upravo Tanji i njenom austističnom sinu Đorđu, koji boluje i od Kronove bolesti, uz toplo pismo podrške i najlepše želje.

Obradovani

– Iskreno i mnogo se obradujem kad shvatim da nisam sama u svemu što mi je život priredio i da negde tamo daleko neko misli na Đorđe i mene i istinski želi da nam olakša situaciju. Za nas ni jedna pomoć nije mala i uvek je draga jer znamo da je od srca. Zato veliko hvala tom dobrom čoveku i po stotinu puta. Isto tako želim da im dobri Gospod stostruko vrati – poručila je Tanja Radonjić, pošto se donacija našle u njenim rukama.

Njen život odavno je popločan trnjem, a s problemima teško izlazi na kraj. Lekovi za Tanju i Đorđa prevelik su izdatak, pa za sve ostalo poput namirnica i ogreva moraju da trpe.

– Kao i uvek do sada, biću sasvim iskrena, a to je da naš život odavno i nije život, već puko preživljanje. Često sam bezvoljna i retko da bilo šta može da me oraspoloži, ali moram sve da istrpim zbog Đorđa. On je moj jedini životni pokretač i razlog zbog koga i ustajem iz kreveta. Teško je izaći s njim na kraj, posebno u ovom periodu kad se ponaša poput malog deteta kome sam stalno potrebna da prinesem, odnesem, budem konstantno na usluzi, ali moram, zbog njega. Ne mogu ni da zamislim da ga dam u neku ustanovu, a ne znam ni gde bi ga primili. To me proganja – ispričala je Tanja čije loše zdravstveno stanje dodatno otežava brigu o sinu.

Invalid godinama

Postala je invalid kad joj je pre nekoliko godina odsečena desna noga zbog bolesti krvnih sudova, a zdravstveni problemi počeli su, kako kaže, bezazleno.

– Nisam ni mogla da naslutim da će moji povremeni bolovi prerasti u tako ozbiljne probleme. Vremenom su se pojavili nesnosni bolovi, a tkivo na nozi je počelo bukvalno da se raspada. Život su mi spasli lekari amputacijom noge do kolena. U međuvremenu, zahvaljujući humanosti sveštenika Siniše Nikitovića koji je pokrenuo vajber grupu Dobri Samarićanin, prikupljena su sredstva za protezu koju koristim, ali koja mi pričinjava dodatne probleme jer mi ne odgovara zato što me žulja i otvara mi nove rane, koje su veoma opasne, pa je koristim samo kad moram. Ali da mi nema nje ne znam kako bih funkcionisala. Ne bih mogla ni do prodavnice za najosnovnije da odem. Šta će biti s drugom nogom, to samo dragi Bog zna – očajna je Tanja, kojoj je i druga noga je u sve gorem stanju.

Lekari još nisu odlučili da li će morati i nju da amputiraju niti šta će dalje učiniti, a da je za Tanju najbolje rešenje. Na sreću, uz Tanju su plemeniti čitaoci “Vesti”, jedini koji su pored sveštenika Siniše imali sluha za njene muke, na čemu će im biti večno zahvalna.

Život od danas do sutra

Tanja Radonjić i njen autistični sin Đorđe žive od oko 200 evra mesečno, koje Tanja dobija od države za negu sina. Nažalost, taj iznos je samo kap u moru svega onoga što im je potrebno.

– Samo za lekove u ovom trenutku mogla bih da dam celo to primanje, a od čega onda preživeti? Često zbog nedostatka novca neke lekove preskočim da kupim za sebe, ali ne i za Đorđa. Nekad praktično živimo od danas do sutra – iskreno će Tanja Radonjić.

Ko želi i može da pomogne Tanji da se izbori sa nedaćama koje su je ponovo zatekle, adresa je: Selo Kotraža, zaseok Pšanik, 32235, telefon: + 381 65 224 65 24, a broj tekućeg računa u Komercijalnoj banci: 205-9001020978600-25. Naravno, na usluzi je i Redakcija “Vesti”.