Uzbekistan, obećana zemlja

Fudbalska lopta odvela je Ivana Josovića preko superligaških terena Srbije čak do Azije, tačnije Uzbekistana i tima Kokanda 1912. Sve je delovalo izgubljeno posle jednog rutinskog antidoping testa, ali se hitri levi bek vratio jači i pokazao da parola, da posle svakog pada treba obrisati prašinu, ustati i nastaviti dalje, nije tek zbir reči sastavljenih tako da daju rečenicu.

Kako ste se odlučili da srpsku superligašku scenu zamenite onom u Aziji, kako je teklo prilagođavanje?

– Pre nego što sam došao u Uzbekistan i Kokand 1912 branio sam boje Inđije i na utakmici pomenutog kluba zapazio me je jedan menadžer, posle čega mi je ponuđen ugovor koji nisam mogao da odbijem. Trenutno u Uzbekistanu ima oko 20 fudbalera iz Srbije koji su došli iz Vojvodine, Kolubare, Čukaričkog, pošto su uslovi stvarno dobri. Što se tiče prilagođavanja na novu sredinu u početku nije bilo lako. Drugačija je kultura i mentalitet naroda. Sada sam se već lepo uklopio, ljudi su prijatni i jednostavno – prija mi ova sredina – počinje priču Ivan.

Prednost lokalcima

Kakva je atmosfera na utakmicama, kakav je kvalitet fudbala, organizacija lige?

– Atmosfera je potpuno različitija u odnosu na onu koja vlada kod nas. Ovde je više akcenat na bodrenju lokalnog tima, a ne kako je u Srbiji da se opredeljuješ za crveno ili crno bele, i da su puni stadioni, samo kada oni negde gostuju ili igraju kod kuće. Posete variraju u rasponu od 5.000 do 30.000 gledalaca po utakmici. Organizacija lige je veoma dobra. Koristi se VAR sistem, drugačiji je stil igre, umesto taktike, akcenat je više na individualnom planu, dakle šutevima, prodiranju…

U karijeri ste imali jednu mrlju – pozitivni ste bili na antidoping testu?

– Ne volim da se vraćam na to, jer pre svega razmišljam o sadašnjosti i onome šta me dalje čeka. Ta mrlja se nesporno desila, to je bila krivica doktora, ali naravno to nije bio nikakav argument da se spasim od suspenzije koja je iznosila dve godine zabrane igranja. To me nije slomilo! Posle tačno dve i po godine sam se vratio na teren i mogu reći da sve što se nakon tog povratka desilo ima veću čar i slast ako se zna kroz šta sam sve prošao.

Kokand u prednosti

Da li biste se opet obreli u našem fudbalu ili u nekoj drugoj inostranoj ligi, imate li možda omiljeni klub?

– Po prirodi sam dosta realan, već su mi 32 godine (rođen 27. decembra 1989. u Ivanjici) i nije baš realno maštati o nekom novom angažmanu u Evropi. Fudbal je danas biznis i uglavnom se prodaju mlađi. Moj fokus je Azija, trenutni klub Kokand i trudim se da nov ugovor zaslužim na terenu, tako da mi je plan da ostanem ovde što je duže moguće.
Što se tiče omiljenog kluba, nemam ga. Kao mali sam navijao za Crvenu zvezdu, ali vodim se onom da navijam za klub u kojem igram – iskren je Josović.

Kako tumačite uspeh srpskog fudbala, klupskog i reprezentativnog?

– Kako sam rekao već, VAR je doprineo da gledamo regularnije prvenstvo. Naravno, srpski fudbal može da napreduje još više, ali uspesi domaćih klubova i reprezentacije se vide. Po prirodi sam veliki poklonik domaćeg fudbala, radujem se uspesima. Voleo bih samo da i drugi klubovi prave dobre rezultate u Evropi, pod tim mislim na Vojvodinu, Čukarički, TSC… Imamo veoma talentovane fudbalere koji su sposobni za tako nešto – zaključuje Ivan.

Ostaje u fudbalu

Šta posle igračke karijere?

– Život mi je pokazao da ne mogu da planiram ništa. Fokus mi je svakako na igračkoj karijeri. Pomenutu suspenziju sam iskoristio da završim trenersku B licencu, a za kasnije ću videti, da li ću biti menadžer ili trener. Imam i završen Fakultet za menadžment u sportu, tako da će pokazati vreme, ali plan mi je svakako da ostanem u fudbalu – naglašava Ivan.

Deca se prilagodila

Društvo vam na novom „zadatku“ prave žena i deca, kako je teklo prilagođavanje na potpuno novu sredinu?

– Fudbal je takav posao koji iziskuje češću promenu sredine. Tako je bilo i ovog puta, supruga i deca su mi tu, adaptirali smo se, dobro se snalazimo. Deca su u ruskom vrtiću i onda imaju priliku da nauče taj jezik. U okruženju ima mnogo ljudi sa naših prostora i dosta vremena se družimo, tako da nam ne predstavlja problem što nismo u svojoj zemlji – ističe glava porodice Josović.

Srbija na dobrom putu

Ljubitelji domaćeg fudbala znaju da ste veći deo karijere branili boje Javora iz Ivanjice. Kako vam sa ove udaljenosti izgleda taj period, šta mislite o našoj ligi danas kada je tema samo takmičenje?

– Ono što se dešavalo u prethodnim godinama bilo je po sistemu da veća riba jede manju, i da bi sve imalo smisla, morali smo da izgradimo, pre svega, pravedniji odnos. Sada deluje da je to dosta bolje, uveden je VAR sistem, pa se ne može kao nekad manipulisati sa sudijskim odlukama ili kako se moćnicima prohte. U prilog tome ide i činjenica da su dva naša najveća kluba u nokaut fazama evropskih takmičenja, da su se izborili i za dva mesta u Ligi šampiona, da je Srbija na Svetskom prvenstvu… Sve to navodi na zaključak, bar sa ove udaljenosti, da je izabrani put dobar – smatra Josović.