Pošto voda čini više od 70 odsto naše planete i 70 odsto ljudskog organizma, da bismo održali svoje zdravlje treba da uzimamo namirnice koje u sebi takođe sadrže veliki procenat vode (70 odsto), a to su voće i povrće.
Elem, naučnici su utvrdili da je čovek kao biće plodojed i biljojed i da mu ni organi za preradu (vilica), a ni organi za varenje (želudac i creva) nisu predviđeni za konzumiranje mesa i mesnih prerađevina.
Normalnom zdravom organizmu odraslog čoveka potrebno je 2,5 kilograma biljne hrane dnevno. Isto tako, čoveku je dnevno potrebno 35 grama vode na kilogram težine.
Vodu treba uzimati između obroka, a ako je neophodno, posle, a ne pre i u toku jela.
Uzimanje vode u toku jela slabi naš organizam i razređuje želudačnu kiselinu neophodnu za pravilno varenje hrane.
Međutim, ukoliko u toku dana uzmete dovoljnu količinu hrane sa visokim sastavom vode, pijaća voda i napici vam neće biti neophodni u većim količinama.
Kroz bubrege odrastao čovek izluči 2,2 litre vode dnevno. Za regulaciju vode u organizmu važno je uzimati dovoljnu količinu soli, jer so vezuje vodu u organizmu.
Odraslom čoveku prosečne težine neophodno je da sa hranom unese 3,5 g soli dnevno.
Pravilna i zdrava ishrana podrazumeva ograničeno, a po mogućnosti i potpuno odricanje od napitaka kao što su kafa, jaki čajevi, alkoholna pića, kao i vrlo retko uzimanje mleka, čokolade, sladoleda i slatkiša.
Ukoliko se pije kafa, treba je piti isključivo posle podne, čajevi treba da budu biljni, a mleko, čokoladu, sladoled i slatkiše uzimati na prazan želudac.
Način razmišljanja i svest da u svoj organizam unosimo život, energiju, vitalnost i pozitivne vibracije, opredeliće i naš izbor namirnica. Verovanje da smo zdravi, svesno izbegavanje stresa i uživanje u hrani, bitno utiču na celokupno zdravlje.
Estetsko serviranje hrane i prijatan ambijent takođe puno doprinose ukupnom pozitivnom efektu koji hrana ima u našem životu.
