Težak život starih, siromašnih i bolesnih u zabitim selima na Goliji, Rogozni i Pešteru, o čijim nevoljama često pišemo na strani našeg Humanitarnog mosta, koji je mnogima od njih bio, a i danas je, poslednja slamka spasa, podstakao je porodicu Đurović iz Njujorka, poreklom sa severa Crne Gore, da ovih dana u ovaj siromašni, zabiti i snegom zavejani deo Srbije pošalje donaciju od 500 dolara.
Uz vrednu novčanu pomoć porodica Đurović poslala je i pismo kojim je humanitarca i našeg saradnika Hida Muratovića zamolila da po 100 dolara uruči: polušlogiranom starini Dušimiru Vuksanoviću, jedinom žitelju zabite Pačevine na Goliji, usamljenoj i teško bolesnoj starici Olgi Mihajlović iz zabitog Dragočeva na Rogozni, takođe usamljenoj starici Hamidi Bihorac iz Krnje Jele na Pešteru, majki i ćerki, Ratki i Slobodanki Đorđević iz sela Cvrnja na Rogozni i baki Vasviji Suljević iz Novog Pazara.
“Želimo im, pre svega, dobro zdravlje, a skromnu pomoć šaljemo da kupe namirnice i lekove kako bi što lakše prebrodili dugu i hladnu zimu. Potrudićemo se da ih ponovo obradujemo, ali i da pomognemo drugima u ovom kraju i Srbiji, koji su na istim mukama i o kojima stalno čitamo u “Vestima” – ističe se u pismu iz Amerike.
Želja dobročinitelja izdaleka, odmah je ispunjena.
– Baš ovih dana komšinica Milka Đoković kreči mi kuću u kojoj živim, nije okrečena bar 20 godina. Kako da je okrečim kad sam duže od deset godina šlogiran i jedva pokretan, a i nemam nikakva primanja, čak ni socijalnu pomoć. Da nije Milke, divne i humane žene koja mi povremeno donese i hleba, i čitalaca “Vesti”, koji me povremeno obraduju, umro bih od gladi i bez lekova. Dobri ljudi iz dijaspore nedavno su mi kupili ogrev i televizor, imam i skromne zalihe hrane, pa ću ovu donaciju potrošiti za lekove i struju – ističe starina Dušimir i dobrotvorima iz Njujorka šalje velike pozdrave i još veću zahvalnost:
– Bog im dao sve dobro ovoga sveta, molim mu se i za sve druge dobre ljude koji me održavaju u životu!
Na sličan način dobrotvorima iz Amerike zahvaljuje se i baka Olga Mihajlović iz zabitog sela Dragočevo na Rogozni koja živi sama i bez ikakve pomoći, u oronulom kućerku bez vode i kupatila. Bilo je, kaže, i dana kada je gladovala.
– Videću šta mi je najpreče, da li brašno, lekovi ili struja. Težak je život nas starih i usamljenih u ovoj divljini. Zmije leti hoće da mi uđu u kuću, a zimi mi vukovi urlaju pod prozorom – žali se baka Olga i moli nas da porodici Đurović prenesemo pozdrave i zahvalnost do neba.
Svojih 100 dolara Ratka Đorđević iz sela Cvrnje na Rogozni potrošiće zajedno sa ćerkom Slobodankom sa kojom se teškom mukom bori za golo preživljavanje na najsiromašnijoj i najraseljenijoj planini u Srbiji.
– Obavezno ćemo kupiti brašno i druge najosnovnije namirnice, a za drugo kako bude. Važno nam je i da platimo struju, jer nam uvek preti isključenje – priča baka Ratka i nada se da je dobri ljudi neće zaboraviti.
Lekovi najpreči
Donaciju iz Amerike baka Vasvija Suljević iz Novog Pazara potrošiće za lekove. Osim što je i sama teško bolesna, ona brine o hendikepiranom sinu Mirsadu kome, kako naglašava, puno treba. Mnogo joj znači što je od prošle jeseni jedan od štićenika našeg Humanitarnog mosta i što joj, osim dobrih ljudi iz dijaspore, pomoć povremeno donosi i humanitarac Hido Muratović.
Bog sve vidi
Mada je poslednjih meseci više puta dobijala pomoć naših čitalaca, radovala se i baka Hamida Bihorac iz zabite Krnje Jele na Pešteru koja takođe živi sama. Za razliku od Dušimira i Olge, koji žive u oronulim straćarama, naši čitaoci pomogli su baki Hamidi da potpuno renovira svoju brvnaru, da je utopli, dogradi kupatilo, uvede vodu i nabavi najosnovniji nameštaj. Zahvaljujući donacijama iz dijaspore kupila je veš-mašinu, frižider i televizor.
– Bude mi, hvala Bogu, za hranu, lekove i struju, više mi ne treba. Bog je veliki i sve vidi, sigurna sam da će videti i nagraditi i dobrotu ove porodice iz Amerike – kaže starica.
