pixabay.com
Vatikan

Kako se ublažavaju mere protiv pandemije širom sveta, tako i Katolička crkva ima više razloga za zabrinutost. Karantin je usporio istraživanje istoričara posle otkrivanja arhiva iz vremena pape Pija 12. i njegove uloge u Drugom svetskom ratu, koje bi moglo da najzad nepobitno dokaže da je bio dobro upoznat sa zločinima nacista nad Jevrejima, ali i nad drugim narodima uključujući Srbe.

To bi stavilo pečat ne samo na nastojanja Katoličke crkve da „opere“ biografiju Pija 12, nego i na pokušaj da se za sveca proglasi Alojzije Stepinac, zagrebački nadbiskup u NDH.

Pija 12. određene struje u Katoličkoj crkvi već smatraju svetim, suprotstavljajući se onima koji ga nazivaju jednostavno Hitlerovim papom i prijateljem firera i Benita Musolinija. Nažalost, pandemija je narušila planove naučnika. Do uvođenja karantina izučili su svega 180 kutija s nekoliko stotina dokumenata od ukupno desetak miliona. Vatikan je privremeno zatvorio pristup zbog pandemije i tek treba da objavi kada će istoričari da se vrate u arhiv. Nadu daju reči pape Franje da Vatikan ne treba da se boji istorije.

Dug put do istine

Do potpune istine o ulozi Vatikana u najstrašnijem periodu istorije civilizacije dug je put, pošto je reč o oko 400.000 kutija s dokumentima iz vremena pontifikata Pija 12. (1939-1958), a istoričari kažu da je u svakoj otvorenoj senzacija, iako ovog papu već decenijama izučavaju.

I do sada urađeno bilo je dovoljno da izazove novi talas rasprava. Jer uloga pape Pija 12. u Holokaustu ne interesuje samo Jevreje, nego i same katolike. Od šezdesetih godina prošlog veka razmatra se pitanje njegove beatifikacije, odnosno da se proglasi blaženim što otvara put za njegovu kanonizaciju – proglašenje za sveca.

Tu postoji snažna paralela s nadbiskupom Stepincem koji je već blaženik na putu da bude proglašen za sveca za šta je glavni argument da ga je osudio jugoslovenski sud, ne mareći što je blaga kazna kućnog pritvora izazvana upravo saradnjom sa zločinačkim ustaškim režimom. Zbog svega toga traje spor sa Srpskom pravoslavnom crkvom koja pokušava da spreči Stepinčevu kanonizaciju, s obzirom na njegovu ulogu u NDH u kojoj je počinjen genocid nad srpskim narodom.

Prepiska s Ruzveltom

Posle svetskog sukoba odnos prema Piju 12. bio je različit, zavisno od političkih potreba država u vreme Hladnog rata. Ali, bez obzira na pitanje Holokausta, pa čak i tvrdnje nekih krugova u Katoličkoj crkvi da je on, makar mlako, pokušavao da zaštiti Jevreje, ostaju i druga pitanja.

Istoričar Aleksej Judin s Univerziteta u Gentu ukazuje da se ona odnose na istrebljenje Jevreja i drugih naroda, ali i poređenje s njegovim prethodnikom Pijem 11. koji je 1937. godine nazvao nacizam „vidom zlog rasnog paganizma, kakav nije viđen“.

Za istoričare je glavno pitanje zašto Pije 12. nije kao njegov prethodnik javno osudio naciste i očekuju da će odgovor rasvetliti celu ulogu pape i Katoličke crkve u Drugom svetskom ratu. Za sada, njihova pažnja usmerena je pre svega na izveštaje 70 vatikanskih ambasadora i prepisku Pija 12. s predsednikom SAD Frenklinom Ruzveltom.

Racingerov greh

Beatifikaciju Pija 12, odnosno proglašenje za blaženog, aktivno je zagovarao papa Benedikt 16, odnosno Jozef Racinger (papa 2005-2013). Po mišljenju mnogih istoričara, Racinger je upravo zbog toga sprečavao otvaranje vatikanskih arhiva. Njegov naslednik, papa Franja, s tih dokumenata skinuo je oznaku Racingerove odluke (tajna do 2027. godine).

Zahvalan za pokatoličenje

Kad je Alojzije Stepinac osuđen, papa Pije 12. to je nazvao „najžalosnijim procesom u istoriji crkve“. Pri tom, i pre otvaranja arhiva navođeno je da je Pije 12. dobijao informacije o uništavanju Srba u NDH uz učešće katoličkog klera, a da ništa nije preduzeo, baš kao Alojzije Stepinac i beogradski nadbiskup Josip Užice.

Isto je bilo s masovnim prinudnim pokatoličenjem pravoslavnog življa, što je odlično poznato od ranije i na zapadu. Britanski istoričar Ričard Vest navodio je kriterijum Katoličke crkve po kome se promena vere odnosila na srpske seljake, mada su i većinu njih ubijali kao sveštenike, trgovce, zanatlije, poslovne i obrazovane ljude bez izuzetka. Ukupno je pokatoličeno 240.000 ljudi, za šta je Pije 12. izrazio zahvalnost katoličkoj strukturi u NDH. Vest navodi i da je 800.000 pravoslavnih Srba ubijeno, a 300.000 prognano.

Oko 500 katoličkih sveštenika pobeglo je s ustašama 1945. u Austriju, odakle su kao i ustaški zločinci pacovskim kanalima emigrirali u Argentinu, ili našli sklonište u Rimu. Ipak, istoričari sumnjaju da su o svim tajnama Vatikana ostavljeni tragovi u arhivi, pa i o onoj gde je opljačkano jevrejsko zlato, koje je izvesno neko vreme bilo kod franjevaca u Zagrebu pre nego što su ga ustaške glavešine odnele sa sobom u Austriju.

Slepi za Holokaust

Istražitelji s Univerziteta u Minsteru setili su se vatikanskih dokumenata koje su pre 40 godina hteli da objave u 11 tomova rada posvećenog učešću Vatikana u Holokaustu. Nažalost, tada su ih u tome u poslednjem trenutku sprečili jezuiti.

Prema arhivama, u jesen 1942. Pije 12. pročitao je podrobnu informaciju koju mu je dostavila američka diplomatija o masovnom ubijanju Jevreja u Varšavi i Lavovu sa zahtevom da nešto preduzme. Tu informaciju potvrdio mu je i unijatski arhiepiskop Lavova s procenom da je ubijeno oko 200.000 ljudi. I katolički izvori iz Varšave upozoravali su ga o „nezamislivom masakru“.

Ove dokumente papi Piju 12. dostavljao je sekretarijat Vatikana, odnosno ministarstvo spoljnih poslova. Profesor istorije Univerziteta u Minsteru i vođa grupe istraživača Hubert Vulf kaže da je šef sekretarijata pozivao papu da ne veruje u te informacije.

– Govorio mu je da su Jevreji skloni preuveličavanju, a da unijati nisu primer za istinoljubivost. Dokument je s potpisom Dela Akvi – kaže Vulf.

Međutim, nekoliko meseci kasnije, Pije 12. u uskršnjoj poslanici poručio je da su „stotine hiljada ljudi bez krivice našli smrt i istrebljenje“, ali uzgred, ne pominjući Nemce i Jevreje. A upravo su se Piju 12. Jevreji obratili za pomoć, iako je Hitler svoj prvi međunarodni sporazum zaključio baš s Vatikanom.

Oštar izveštaj francuskog „Monda“: Hrvatska gaji nacizam u EU

Čuveni francuski „Mond“ piše da je „prvi put u Evropi posle 1945. jedna zemlja, koja predsedava Evropskom unijom, organizovala događaj koji označava duboku naklonost dobu nacizma“.

„Hrvatska je organizovala počasti vojnicima pronacističkog hrvatskog ustaškog režima u Zagrebu i Sarajevu, gde su time izazvali demonstracije“, piše „Mond“ i ukazuje da je reč o pomen-misi vojnicima hrvatske pronacističke ustaške države, koje je likvidirala Jugoslovenska armija 1945. godine u Blajburgu. U tekstu se napominje da je prikrivena manifestacija ustanovljena otkako je Hrvatska postala nezavisna 1991. godine postala mesto okupljanja evropskih neonacista.

„Budući da su austrijske vlasti zabranile to okupljanje, hrvatski parlament je odlučio da obeležavanje organizuje na groblju u Zagrebu uz podršku Katoličke crkve, a takođe u katedrali u Sarajevu“, izvestio je „Mond“.