N. Rakić
Izlet u prošlost: Probus okružen lepoticama

Baklje su osvetljavale ulice, a fanfare odzvanjale dok je rimski imperator prolazio Sirmijumom, okružen svitom, brojnim građanima, plesačicama, legionarima, robovima… Ovo nije sekvenca iz nekog istorijskog filmskog spektakla, već prizor iz Sremske Mitrovice koja se kao u nekakvoj vremenskoj mašini, proteklog vikenda preselila u svoju daleku prošlost, skoro dva milenijuma unazad.

To uzbudljivo putovanje u stari vek, otkrilo je brojnim posetiocima tradicionalne, ove godine i treće fešte „Carski Sirmijum grad legendi“, život iz doba kada se na ovom prostoru uzdizala metropola, jedna od četiri prestonice moćnog Rimskog carstva u kojoj je rođeno čak sedam imperatora.

Selfi s imperatorom

Da drevna avantura bude nesvakidašnji doživljaj, potrudili su se Mitrovčani koji priznaju da pomno proučavaju istoriju svog grada smeštenog u vojvođanskoj ravnici. Oni su autentični ambijent dočarali ne samo odorama različitih rimskih staleža, već i vojnicima pod punom opremom sa neobičnim kacigama, mačevima, strelama i štitovima, ali i bogatom trpezom i vinima od meda koja su spravljali preci Latina…

Fešta je otpočela defileom Rimljana i Rimljanki kroz glavne gradske ulice i predstavom „Probus imperator ovenčan lovorom i vinovom lozom“ na autentičnim iskopinama koju je pratio veliki broj ljudi.

Ovaj imperator bio je i glavna atrakcija u epicentru dešavanja, na centralnom gradskom trgu. Dok je car uživao u hrani, vinu iz srebrnih čaša i lepom ženskom društvu, posetioci Sirmijuma su strpljivo čekali red da u kadru sa njim ovekoveče svoj boravak u prestonici drevnog Rima.

Uz selfi više koji se tražio, u parku je nastala prava pometnja kada je počela nagradna igra. Mnogo ljudi je krenulo je potragu za drevnim blagom, a svetlošću sa mobilnih telefona posetioci su terali mrak u traganju za jednom od pet minijaturnih bista Apolona koja je donosila nagrade, pozorišne karte, vina, večeru u renomiranom restoranu, kupon za ulepšavanje. Najmlađi su bili najuporniji, pa su se prvi domogli poklona.

U sirmijumskoj noći centralni park je odisao karnevalskom atmosferom, a veseli žamor je parao letnju vrućinu. Posetioci, naročito oni koji su se u staro doba vratili prvi put, ushićeno šetali od Triclinijuma, omiljenog mesta okupljanja Rimljana do trpeze starog Rima pune đakonija i pulta sa drevnim pićima. Upravo je taj predeo vrveo od ljudi, osvetljavan je vatrom iz rimskih baklji, pa su im neki od Mitrovčana objašnjavali da su stari Rimljani osvetljavali ne samo ulice i trgove, već i svoje odaje paljenjem uljanih lampica u kojima su krpice natapali maslinovim uljem, jer ono ne širi miris.

Posetioci su se mešali sa starim Rimljanima i Rimljankama, koji su u zavisnosti od staleža nosili različite rimske toge, odnosno komade tkanine obmotane oko tela. S razlogom prebačene preko levog ramena, jer je desna ruka tako ostajala slobodna za rad. Najviše je bilo „Rimljana“ u belim odorama sa crvenim komadom tkanine koje su nosili građani, a manje onih u boji po kojima se razlikovalo plemstvo.

Prodaja robinja

Centralno mesto slavlja dodeljeno je rimskoj trpezi, odakle su se širili divni mirisi jela, pa je ubrzo ispražnjena. Ljudi su se tiskali da probaju rimske đakonije koje su spravljali učenici mitrovačke ekonomske škole, od sočiva, spanaća i kupusa koje je, kažu nađeni zapisi, najviše voleo drevni narod. Nezaobilazni na rimskom stolu bili su riba, masline i med, začinjeni korijanderom i mentom, pa limun, bademi, šljive i grožđe.

Ovaj stari narod imao je dve vrste hleba od pšeničnog brašna, koji je bio privilegija bogatih, dok je većina rimskih građana jela tamni od spelte, ječmenog i ražanog brašna. Dodavali mu maslinovo ulje, ponekad i med i jeli ga sa kozjim sirom. Hranu su servirali u terakot posudama, koje su se lako prale, jer tada još nije bio pronađen porcelan.

Na degustaciji vina, uglavnom muški svet. To crveno piće bogova, kažu proizvođači, Rimljani su mešali s vrućom ili hladnom vodom, snegom ili medom, praveći tako svoju čuvenu medovaču. Procena na osnovu spisa kaže da je samo drevni Rim godišnje trošio bocu vina dnevno po glavi muškarca, žene i deteta.

Na drugom kraju parka, gomila sveta. Plesačice su zagrejale ionako visoke temperature s kraja leta, kao i drevne borbe gladijatora koje su demonstrirali današnji MMA borci. Od veštih igračica i njihovog baratanja s vatrenim loptama, zastajao je dah, a uoči ponoći atmosferu su zapalile trbušnim plesom, robinje dovedene iz osvojenih provincija.

One su kao i ostali zarobljenici bile deo improvizovane licitacije. Rimljanin, koji je vodio licitaciju, obnarodovao je da su plesačice i gladijatori na prodaju, pa je krenulo nadmetanje u kojem je jedna od robinja prodata za čak 26 „zlatnika“. Te rimske plemenite kovanice, posetioci su pazarili na ulasku u Sirmijum, novac je prikupljan u humanitarne svrhe, za izlečenje jednog malog Mitrovčanina.

Balet i besedništvo

Pozornica je drugog dana povratka u prošlost bila rezervisana za baletsku predstavu „Amor Sirmijuma“, u gradskom parku, kao i za defile Rimljana, čijim je dolaskom na Žitni trg, počeo Festival besedništva „Sirmijum svetlost reči“. Nedelja je bila posvećena deci Sirmijuma. Tokom sva tri dana, turisti su sa vodičima prošli Carsku sirmijumsku rutu i upoznali pet najznačajnijih arheoloških lokaliteta u gradskom jezgru.

I građani Sremske Mitrovice učestvovali u svečanom defileu

Šibanje kukavica

Vojni kamp je bio jedini dnevni doživljaj koji je mališanima omogućio da se druže sa ratnicima, uče gađanju iz rimskih lukova sa strelom i jašu konje s kojima je deo rimskih vojnika odlazio u osvajanja. U kampovima poput ovog Rimljani su od detinjstva odgajani za rat, a kukavičluk je bio neoprostiv greh, koji se kažnjavao šibanjem prestupnika nasmrt. Pored legionara, mogli su se videti i zarobljenici i sirijski vojnici od kojih smo čuli da su pod punom ratnom opremom stigli iz Hrtkovaca. Tradicionalno su Mitrovčanima u goste došli prijatelji iz Vinkovaca u Hrvatskoj koji godinama organizuju sličan festival. Kažu kako je dva grada spojila upravo starorimska kultura.

Raskoš pod zemljom

Ispod ulica i kuća Sremske Mitrovice su tragovi nekada moćnog Sirmijuma koji je najveći procvat doživeo krajem III i tokom IV veka nove ere, kada je postao jedna od prestonica. O tome svedoče nađeni ostaci luksuznih gradskih vila koji odaju raskoš, kovnica novca i radionice za pravljenje opeka i predmeta od plemenitih metala i stakla. Pod delom centralnog parka je deo hipodroma izgrađenog početkom četvrtog veka. Arheološka rekonstrukcija međunarodnog tima rađena pre četiri decenije govori da je bio dug nešto više od pola kilometra, 100 metara širok, sa kapacitetom oko sto hiljada numerisanih mesta.