U organizaciji Srpske pravoslavne opštine Sveti Sava u Beču održana je Svetosavska akademija, čiji je glavni gost i govornik bio vladika raško-prizrenski Teodosije. On je poručio da je za sve Srbe Kosovo i Metohija mesto zaveta i žrtve, odakle se iz naših svetinja uzdižemo pred carstvom nebeskim i da poverenje u Boga ne smemo da izgubimo koliko god bilo teško.
Vladika je u besedi naglasio da su zavet i predanje Svetom Savi omogućili srpskom narodu da vekovima preživi.
– Suočeni s teškim životom u prošlosti, stradanjem i progonom, ostali smo verni Bogu, jer smo svoju veru doživljavali kao vernost putu koji nam je ostavio Sveti Sava. Svetosavski put nas uči da možemo opstati na mestu stradanja samo uz puno poverenje u Boga, a ne samo u sebe i svoje snage – rekao je vladika Teodosije i podsetio na reči patrijarha Pavla da što je do nas, ali da na kraju uvek bude kako je Božja volja.
Sveta zemlja
Ali je vladika Teodosije poručio i da čvrsto verujemo da srpski narod, kao i svi drugi hrišćani, ima svoju misiju i ulogu u ovom svetu.
– U svetlu vere i svetosavlja, budućim generacijama treba da predamo čvrsto uverenje koje je izrekao knez Lazar: da je maleno zemaljsko carstvo, a nebesko uvek i doveka. Takva vera i nada pomogli su srpskom narodu da opstane na nasjvetijoj zemlji osveštanoj molitvama i krvlju, Kosovu u Metohiji – rekao je episkop raško-prizrenski.
Vladika Teodosije upozorio je da uvek kada su sledili svetosavski put Srbi nisu posrtali, a iako su stradali, uvek su se obnavljali. A kada su radili mimo onoga što je Sveti Sava dao za primer i zaboravljali na Boga, uvek su dolazili u bezizlazne situacije.
Ne gubimo nadu
– I danas mnogi smatraju da smo u bezizlaznoj situaciji, ali oni greše. U prošlosti smo se neretko uzdali u zemaljske saveznike i zato često doživljavali velika stradanja i nevolje. I danas, kada smo po ko zna koji put u teškim okolnostima i velikoj krizi koja potresa ceo svet treba da se vratimo Bogu i svetosavskoj veri. Jer naša vera nikoga ne mrzi i uči nas da praštamo i uzdamo se u Boga. Setimo se stradanja našeg naroda u Prvom svetskom ratu kada su iz Srbije izbegli i kralj i vojska i našli utočište na Krfu. Da li je tada iko mogao da pomisli da će opustošena zemlja moći ponovo da stane na noge. Tada su Srbi pronašli u sebi snagu i kao na krilima vetra doneli slobodu sebi i susednim narodima – podsetio je vladika.
Episkop raško-prizrenski podučio je da srpska namera nije bila u mržnji i želji da nekoga tlačimo, već da se vrati na mesto koje je našem narodu od Boga ostavljeno i da zato nikada ne treba gubiti veru i nadu. Vladika Teodosije osveštao je slavski kolač, a uloga ovogodišnjih kumova slave pripala je Kolu srpskih sestara. I vladika austrijsko-švajcarski Andrej, pozdravljajući prisutne, uputio je reči podrške Srbima na KiM.
Deca ukrasila svečanost
U bogatom kulturno-umetničkom programu, između ostalih, učestvovali su dečji horovi SPKD Prosvjeta i Sabornog hrama Svetog Save, eparhijski mešoviti hor “Kornelije Stanković”, te i izvođački ansambl KSD Bambi s igrama iz Pčinja.
Praotac svih Srba
Program Svetosavske akademije vodila je glumica Olga Odanović, koja je rekla da joj je zadovoljstvo što joj je prvi put poverena manifestacija posvećena Svetom Savi. Prisustvovali su ambasador Srbije u Austriji Nebojša Rodić, ambasador i stalni predstavnik BiH pri međunarodnim organizacijama u Beču Siniša Bencun, šef Predstavništva RS u Austriji Mladen Filipović i Igor Miketić, predsednik Bokserskog saveza Austrije.
Ambasador Nebojša Rodić rekao je da je uvek kada god bi govorio o Svetom Savi bio u dilemi šta da pomene. Srpski svetac je zadužio našu prosvetu, bio diplomata, ali i čovek koji je unapredio zdravstvo.
Istakao je da je Sveti Sava omogućio srpskom narodu da sačuva svoju veru i jezik, koji podrazumeva ćirilično pismo.
– A jezik i vera ostali su neprikosnoveni, od njegovog upokojenja do danas. Uvek treba da se sećamo Svetog Save i da pripadamo srpskom rodu, jer bez te svesti ne bi nas bilo danas. Bez te svesti ne bi bilo ni nas ovde u Austriji. Zato je Sveti Sava praotac svih nas – rekao je ambasador Rodić.
