Vlatko: Končitina pesma je plagijat!

0

Vlatko Stefanovski (57) predstavio je u Beogradu album "Seir" koji je objavio posle 11 godina pauze
 

– Sva ta šminka, provokacija pobednika ništa mi ne smeta. Navikao sam i ja sam tolerantan sam čovek. Mogu ljudi da dube na glavi, da se svuku goli nemam ništa protiv toga. Problem je što na Evrosongu nema dobrih pesama. Iz godine u godinu pesme su sve gore i gore. A, ta Končita ili taj Končita njegova pesma "Rise Like a Phoenix"
je plagijat Adel iz filma o Džejms Bondu. Apsolutni plagijat! Ne zanima me njegova brada. Otpevaj mi dobru pesmu, pa ako hoćeš dubi na trepavicama, ali daj mi neku poruku. Gledajući Evrosong nijedna pesma mi nije dotakla srce – kaže Stefanovski.

Kako vidite muzičku scenu na prostoru bivše Jugoslavije?
– Previše fabrikovane muzike, premalo iskrenih emocija i poruka.

Zašto se vaš album zove "Seir"?

– Seir je verovatno turcizam i označava stanje duha i tela. Kada recimo sedite ispred nekog marketa na gajbicama i posmatrate svet iz svog ugla, nekada raspoloženije, nekada mrzovoljnije, ali svakako bez žurbe i loše namere. Mi na Balkanu volimo više da

Vozač kamiona

Puno putujete, da li je teško živeti na točkovima?
– Ne, ja to volim. Ako me pitate šta bih voleo da mi je alternativna profesija rekao bih – vozač kamiona u Kanadi po snegu. Da me niko ništa ne pita, da slušam radio u ugrejanoj kabini i vozim. Pokretne slike stimulišu mozak, a statična slika te napravi pasivnim i depresivnim. Sad sam kupio novi kombi opel s kojim sam doputovao u Beograd i uživao u krajoliku putujući.

gledamo tuđa, a ne svoja posla. Sačekaću da vidim reakcije publike na nove pesme. Stvarno ne očekujem ništa i neću biti frustriran ako ne prodam milion primeraka. Šalim se, naravno ali voleo bih do publike dođu moja poruka, melodija, pesme.

 

Kako je bilo po prvi put sarađivati sa Zdravkom Čolićem?
– Čolu sam davno upoznao, ali tek sada kada smo sarađivali na pesmama "Vatra i barut" i "Zar se nismo shvatili" bolje smo se upoznali. Oduševio sam se njegovom dobrom voljom i harizmom. Nije on slučajno zvezda i to najveća na ovim prostorima. U svakom trenutku iza njegovih leđa je 20 ljudi koji trče da bi se slikali s njim, ali on ni za tren ne pokazuje nestrpljenje i netrpeljivost. To je fantastično. Imam i ogroman respekt prema njegovom pevačkom stažu, pa on je na sceni skoro 50 godina! I nije se promenio, iako svi na estradi polude za tri meseca.

Za vas kažu da ste jedan od najboljih gitarista bivše Jugoslavije. Ko je za vas najbolji?
– Radomir Mihajlović Točak. Bilo je još nekoliko njih iz te generacije od kojih sam učio – Josip Boček i Kornelije Kovač, grupa Tajm, Dado Topić su me inspirisali. Cela ta scena iz ’70-ih godina je bila fantastična.

 

Nedavno ste uradili muziku za film "Deca na soncetu". Gde nalazite inspiraciju?
– Pomoću intuicije, zatvorim oči i tražim je u mraku. Cela umetnost je oslanjanje na intuiciju. Nema tu recepta. Kad ste kreativni nema tu pameti. Morate zatvoriti oči i pričekati da vam se glas javi. E, sad ne javlja se baš svaki dan taj glas.

 

Teško je sleteti

Izjavili ste jednom da popularnost ne shvatate ozbiljno?
– Da budem iskren, svima godi malo popularnosti, ali ako bi se poveo za ovim što se danas desilo vrlo lako poludite, ponese vas i šta posle. Treba naučiti da adrenalin dolazi i spada, spušta se. A, kad se spusti adrenalin onda svodite račune. S kim ste sve razgovarali, ručali, koga ste upoznali, s kim ste razmenili telefone. Morate se prizemljiti nakon svih tih uzleta. Lako je poleteti, teško je sleteti – iskren je Vlatko.

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here