commons.wikimedia/Frank Burkhardt
Hendrik Štrek

U ekskluzivnom intervjuu za Sputnjik, jedan od vodećih nemačkih virusologa i direktor Instituta za virologiju i istraživanje HIV-a pri Univerziteta u Bonu, profesor Hendrik Štrek objašnjava da li su maske i dezinfekcija efikasne, da li se korona može pobediti, šta najviše doprinosi širenju zaraze i kada se može očekivati sledeći skok broja zaraženih.

Izjavili ste da mislite da neće biti drugog ili trećeg talasa koronavirusa, ali da će to biti „kontinuiran talas virusa sa usponima i padovima“. Da li mislite da je takav razvoj epidemije tipičan samo za Nemačku ili na međunarodnom nivou?

– Ja to posmatram kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou. Ne očekujem da će ovaj virus nestati. SARS-CoV2 će postati nova vrsta endemskog (stalno prisutnog) koronavirusa. Trenutno u svetu postoje četiri endemska koronavirusa od kojih oboljeva čovek, i mislim da se i SARS-CoV2 razvija u takav virus. Ne možemo uništiti virus dok ne budemo imali vakcinu. Do danas nismo pronašli vakcinu protiv patogenih ljudskih vrsta koronavirusa, tako da moramo integrisati SARS-CoV2 u naš svakodnevni život.

Koji su glavni faktori zaraze SARS-CoV2 i koliko su efikasne opštepoznate zaštitne mere, kao što su maske i dezinfekcija?

– Postoje dva faktora koji su karakteristični za respiratorne viruse ili za koronaviruse, koji doprinose infekciji. To su blizina i vreme. Ako se nalazite pored zaražene osobe i provodite s njom mnogo vremena, najverovatnije će doći do infekcije. Rizik od infekcije dodatno se povećava u zatvorenim prostorijama, jer odsustvo vetra i sunca znači da kapljice virusa mogu lakše opstati u vazduhu. Zaštitne maske su efikasne. One mogu umanjiti rizik od infekcije SARS-CoV2, kako su pokazala pojedina istraživanja. Ali ako se maska koristi nepravilno, ako se nose nekoliko nedelja, ako se ne pere, neprestano se dodiruje, onda je takva maska pogodna za bakterije i viruse. To može izazvati i druge bolesti.

Dezinfekcija igra drugostepenu ulogu, jer je SARS-CoV2 zaraza koja se prenosi vazdušno-kapljičnim putem, a ne kontaktom. Međutim, ako čovek kašlje ili kija u dlanove, a zatim otvara vrata, može doći do inficiranja ako neko drugi dotakne bravu. Ali to nije glavni način prenosa zaraze.

Ranije je ruska kompanija predstavila „tunel za dezinfekciju“, a slična oprema je postavljena u rezidenciji predsednika Rusije Vladimira Putina. Da li je takav uređaj zaista efikasan protiv koronavirusa?

– Glavna žarišta Covid-19 su u bronhijama i plućima. Zbog toga je spoljna dezinfekcija, verovatno, manje efikasna. Ali kada je reč o drugim virusima koji se prenose kontaktnim putem i koji mogu dugo ostati na površini, važna je dobra dezinfekcija, a posebno ruku. Za koronavirus to nije primarno.

Koliko je svetska zajednica pripremljena za globalne pandemije, kao što je Covid-19?

– Sada učimo neverovatno intenzivno. I učimo da bi trebalo da budemo mnogo bolje pripremljeni za takve pandemije. Poslednjih godina Svetska zdravstvena organizacija je više puta izjavljivala da je potrebno više novca kako bi bili bolje pripremljeni za takve pandemije. Nadam se da će SZO izaći iz ove situacije snažnija, a ne slabija. Pandemija je globalni sistem, nije regionalna niti nacionalna, ali mi, kao globalna zajednica, učestvujemo u tome zajedno.

Da li smatrate da se takve pandemije mogu ponoviti u narednih nekoliko godina?

– Ne znamo. Može se dogoditi da se ponovo pojave stari virusi, kao što je španski grip. Može se desiti da poznate bakterije postanu neosetljive na antibiotike i da naprave problem za ceo svet. Što bolje budemo pripremljeni, to ćemo brže i efikasnije moći da se izborimo sa time u budućnosti. Najvažnije vreme pandemije je vreme pre pandemije.

Da li se može očekivati povećanje broja zaraženih koronavirusom na jesen?

– Kada je reč o drugim vrstama koronavirusa, postoji njihova zavisnost od vremena, bar u Nemačkoj. Respiratorni virusi se šire brže kada je hladno i suvo vreme ili pri visokoj vlažnosti. Može se pretpostaviti da će se i Covid-19 slično ponašati. Pre nekoliko meseci u Australiji je bio mali broj zaraženih, dok sada njihov broj naglo raste. Jedan od razloga za to može biti taj što u Australiji počinju zimski meseci.

Kako ocenjujete način borbe protiv pandemije kao što je strogi karantin, koji ograničava socijalnu aktivnost ljudi i rad organizacija?

– Govorim da moramo početi da živimo sa virusom. To znači da moramo shvatiti koje mere su najefikasnije. Neki govore da su to maske, drugi se zalažu za ograničavanje kontakata ili zabranu masovnih okupljanja. Ali u ovom momentu mi to ne znamo. U početku je brzo i istovremeno doneto mnogo različitih mera. Sada je važno shvatiti šta najbolje blokira virus. Kada to shvatimo, krenućemo pravim putem.

2 KOMENTARA

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime