Istoričar Stanislav Sretenović ocenio je danas da će Emanuelu Makronu posle očekivane pobede u drugom krugu izbora u Francuskoj primarno pitanje biti rat u Ukrajini, a jugoistočna Evropa i Srbija mogle bi biti tek treće ili četvrto pitanje spoljne politike Francuske.
On smatra i da će Makron nastaviti da podržava ideju i realizaciju Otvorenog Balkana, ali da će na ovu regiju gledati u celini, a ne pojedinčno. Sretenović ocenjuje i da će Makron pokašati da igra ulogu koju je nekada igrala bivša nemačka kancelarka Angela Merkel ili da se u evropskim okvirima nametne kao lider.
– Pretpostavljam da će Makron pokušati da doprinese da taj rat prestane što pre i suočiće se sa jednim velikim pitanjem, a to je da li će Ukrajina biti primljena u EU preko reda, samo zato što se nalazi u ratnoj situaciji ili samo zato što želi da joj se pomogne tom integracijom – naveo je Sretenović, odgovarajući na pitanje šta znači Makronov reizbor za Zapadni Balkan.
On kaže da će za Makrona i njegove partnere iz Nemačke biti problem što je Ukrajina mimo svih predviđenih procedura kandidat za EU i dodaje da će Francuska pokušati da se pojavi kao značajan faktor u francusko-nemačkom dvojcu.
– Možda će Makron pokušati da igra ulogu koju je nekada igrala Angela Merkel ili da se u evropskim okvirima nametne kao lider. Da li će u tome uspeti ili ne zavisiće od snage Francuske, prvenstveno ekonomije, ali i od kapaciteta francuskog parlamentarnog sistema da podrži takvu politiku – ukazuje Sretenović, koji je i profesor po pozivu na Sorboni.
Iako, kaže, pitanje jugoistočne Evrope i Srbije za Makrona može biti tek na trećem ili četvrtom mestu, francusko-srpski odnosi su u poslednje vreme veoma poboljšani na bilateralnom nivou, posebno, ističe, od vremena kada je Makron boravio u našoj zemlji i imao govor na čistom srpskom jeziku, kao i zahvaljujući ekonomskim ugovorima, ali i kulturnoj saradnji.
Srbija ce u EU sa Putinom, nema problema bice to skoro