Lična arhiva
Sve za sina: Milan Rabrenović sa roditeljima

Bezbrižan život porodice Milana Rabrenovića (18) iz Priličkog Kiseljaka kod Ivanjice, kao i njegovo detinjstvo, naglo su prekinuti tokom njegove treće godine života kada je ustanovljeno da boluje od autizma. Od tada traje i borba roditelja Danijele i Ivana Rabrenovića da sinu olakšaju teško breme bolesti za koju medicina još nije pronašla lek, niti otkrila pravi uzrok ovog oboljenja.

Za 15 godina koliko traju njihov trud i želja da sinu olakšaju muke, uz pomoć dobrih ljudi, ali i humanitarne organizacije Podrži život, uspeli su da Milanu omoguće tri terapije matičnim ćelijama u Beču koje su dale dobre rezultate. Ono što ih, međutim i dalje tišti, jeste činjenica da je Milanu potrebno još nekoliko takvih tretmana, a Rabrenovići, koji žive samo od jedne plate i nešto bašte koju obrađuju, toliko novca sami ne mogu da obezbede ni u snovima.

– Tretmani matičnim ćelijama dali su izvanredne rezultate kod našeg Mikija. Shvatili smo da je to jedini put da mu bude bolje. Znamo dobro i da treba strpljenja, ali sve što je do sada postignuto daje nadu. Prvi i veliki korak je to što je Miki nakon 17 godina konačno skinuo pelene, što je bio veliki udarac za naš budžet. Sam je rekao da više neće, i to na moj rođendan, na Svetog Vasilija Ostroškog. Presrećna sam, problemi sa njim, polako se rešavaju. Ima još mnogo toga, ali se nadam vremenom da će se stvari rešiti. Ne odustajemo, jer svaki trenutak uložen u njega vredi. Radujemo se svakom uspehu. Pored toga komunikativniji je, proširio je fond reči i uspostavio bliži kontakt sa mlađim bratom – rekla je presrećna majka Danijela.

U tom razgovoru podelila je sa nama da su ona i suprug srećni svime što je postignuto kada je reč o opštem stanju njihovog sina, ali i da je još dug put do toga da Milan bude samostalan.

– Miki je dosta napredovao, što nam je potvrdio dr Kobinia sa klinike u Beču. Čak i problem sa hodom se poboljšao. Naš Miki teško se kreće upravo zbog toga što je slabije jeo, ali i odbijao da se više kreće. Budući da je i tu došlo do poboljšanja, preporuka je da za sada ne radimo nikakvu operaciju, kao što nam je prethodno savetovano, nego da se fokusiramo na fizikalne terapije i kao da nas je Bog pogledao. Do sada sam sama sa njim vežbala uporno, ali drugačije je kad neko drugi ko se više razume radi sa njim. Mi smo skromna porodica i verujte, bilo nam je mnogo teško da se bilo kome obratimo za pomoć. I sada jeste, ali naše snage su potpuno iscrpljene. To možda najbolje znaju samo oni koji su se našli u ovakvoj situaciji, ali od Mikija nismo želeli da odustanemo i radili smo sve što je u našoj moći da ga vidimo srećnog. Mislim da smo na pola puta i bojimo se da tu stanemo – kazala je Danijela Rabrenović.

Miki je prioritet

– Naš život je težak, ali zahvaljujući Humanitarnom mostu „Vesti“ i HO Podrži život mnogo toga se promenilo. Veliku zahvalnost dugujemo našim zemljacima iz dijaspore koji nas se uvek sete. Znači nam, jer daje na znanje da nismo zaboravljeni, da nismo sami. Mi nastavljamo našu borbu, predstoji nam bar još jedan tretman matičnim ćelijama u Beču naredne godine, ako ne ove budući da je stanje sa pandemijom korona virusa uzelo maha i ne znamo hoćemo li moći da mu to obezbedimo, pored vitamina, minerala i fizikalnih terapija bez kojih ne može. Moramo da nastavimo borbu, dok Miki ne bude bolje i samostalan – iskreno će mama Danijela.

Poput deteta

Kada je prošle godine nevreme sustiglo i Ivanjički kraj, Rabrenovićima je poplavljena bašta pored koje je bila i Mikijeva omiljena baštenska ljuljaška. Nakon nevremena, ljuljaška je bila pokidana zbog čega je plakao danima. Sve dok otac Ivan nije uspeo da je popravi.

– Život je prosto takav. U jednom trenutku možeš da ostaneš bez svega, kao mi bez svega što smo posadili u bašti, a Miki bez ljuljaške. On je poput malog deteta i ne može u potpunosti da shvati zašto nešto ne može, kao i da to ne može da se popravi istog trena. Iskreno, nekada sam umorna od svega, ali njegov pogled, osmeh, guraju me napred – podelila je sa nama majka Danijela.

Kontakt za pomoć

Ukoliko neko od plemenitih zemljaka može i želi da pomogne porodici Rabrenović da sinu omoguće dalje lečenje, možete stupiti u kontakt sa njima na adresu: 32 252 Prilički Kiseljak (kod Ivanjice) ili putem telefona na broj: 00381 69 197 51 03 i dogovoriti se o načinu slanja i dostavi pomoći. Otvoren je račun i u Komercijalnoj banci na ime majke Danijele Rabrenović na broj: 205-9011007275271-04 (dinarski) i devizni RS35205903102482685162 SWIFT KOBBRSBG