Vesti online
Zaštitnik nevoljnika: Srbi Nerandžić sa Hidom Muratovićem

Odmah nakon teksta u „Vestima“ o mukama Srbe Nerandžića iz sela Troštice kod Novog Pazara, kome je nedavno vatrena stihija „uzela“ sve što je imao, dobri ljudi iz ovog kraja i iz naše dijaspore počeli su da šalju pomoć ovom usamljenom stradalniku sa padina Golije.

Među prvima, Nerandžiću je u pomoć pritekao humanitarac i naš saradnik Hido Muratović, koji ga je pozvao u novopazarsko sedište humanitarne organizcije „Sudbine zaboravljenih ljudi“, da sam izabere šta mu je trenutno od odeće, obuće, ćebadi, posteljine, namirnica i sredstava za higijenu najpotrebnije.

Brza reakcija dobrotvora

Vrlo brzo reagovali su i naši čitaoci rasuti širom sveta, pa je Nerandžiću stiglo ukupno 1.100 evra.

– Posle prvog šoka malo sam se oporavio. Mada sam izgubio sve što sam imao, ipak nisam izgubio svaku nadu. Dobri ljudi su mi odmah pritekli u pomoć. Trenutno nisam gladan, nije mi ni hladno, imam gde da spavam, a čim se za to stvore uslovi vraćam se na zgarište kuće, gde ću pokušati da ponovo podignem bar jednu sobicu – priča Nerandžić.

Moli nas da prenesemo neizmernu zahvalnost svima koji su mu poslali novac i pritekli u pomoć.

Srbo Nerandžić na zgarištu kuće

Uskoro bi trebalo da krene i ozbiljnija akcija za Nerandžićevo zbrinjavanje. Pošto se nije ženio i nema porodicu, a ostao je samo u jednim pantalonama i džemperu (od imovine je uspeo da spase jedino poluizgorelog petla), Nerandžića su privremeno zbrinule komšije iz susednog sela. Čim adaptira salaš za kukuruz, koji je igrom slučaja preživeo požar, Srbo planira da se vrati na zgarište i uz pomoć dobrih ljudi, a nada se i opštine Novi Pazar, započne bar jednu sobicu u kojoj bi mogao da čeka iduću zimu.

– Pošto nemam ličnu kartu, niti ikakav dokument (sve izgorelo), uskoro ću otvoriti račun na ime moje sestre koja živi u Novom Pazaru. Nadam se da će mi bar nešto pomoći i opština Novi Pazar, ali najveće nade polažem u humane i dobre ljude. Samo oni mogu da vrate bar deo od onoga što sam celog života mukotrpno nadnicom stvarao – priča Nerandžić.

Tri godine brige

Vredna donacija, odnosno nova stipendija u vrednosti 370 australijskih dolara, stigla je ovih dana i na adresu Stefana Pendića, đaka-pešaka iz zabitog sela Đonlije na Goliji, a sada učenika prvog razreda Srednje škole za dizajn obuće i tekstila u Novom Pazaru. Stipendiju je Stefanu poslao naš čitalac i dobrotvor O. V. iz Sidneja u Australiji, koji je ovom mališanu pomagao i dok je iz svog sela svakodnevno po kiši i snegu pešačio do škole u udaljenom selu Šaronje.

– Hvala do neba našem dobrotvoru i donatoru. Nikada nećemo moći dovoljno ni da mu se zahvalimo, niti odužimo na pravi način. On me školuje i daje motiv da idem napred. Voleo bih da ga jednog dana, ako Bog da, i upoznam. Moji siromašni roditelji ne bi mogli da me pošalju u Novi Pazar, niti omoguće sve što je i potrebno za školovanje. Stipendija iz Sidneja sada nam je stalni i jedini prihod. Za sada sam dobar đak, a nadam se da ću biti još bolji i da ću, kad završim školu postati modelar obuće – kaže Stefan.

Sve u rukama dobrih ljudi

Da bi sagradio bar jednu sobu sa kupatilom i u nju se uselio, Srbu Nerandžiću biće potrebno bar 10.000 evra. Pošto je već sakupljeno 1.110 evra, Srbo se nada da će sa prvim prolećnim danima moći bar da započne temelje. Sve ostalo je u rukama dobrih ljudi.

Podrška od Srbije do Amerike

Srbi Nerandžiću je od Dobrile Marinković iz Amerike, Emira Muratovića iz Austrije i Gorana Beševića iz Švajcarske stiglo po 100 evra (ukupno 300). Sveštenik iz Novog Pazara, Dalibor Lazić, lično je Nerandžiću uručio 110 evra, a uskoro će mu, kad bude imao gde da ga ubaci, kupiti i frižider. Zaposleni u novopazarskoj kompaniji DA-SA – nameštaj prikupili su 400 evra, a ako mu bude potrebno, obezbediće i novi ležaj. Od anonimnog donatora iz inostranstva stiglo je još 100 evra, a u dinarima je sakupljeno oko 200 evra.

Više ne pešači: Stefan Pendić

Ništa bez stipendije

Pošto nije mogao da pešači do 25 kilometara udaljenog Novog Pazara, a organizovanog prevoza nema, od oktobra prošle godine Stefan Pendić sa majkom Radom živi u iznajmljenom stanu u Novom Pazaru. Tokom vikenda je u selu, gde su ostali otac Vladan i brat Srđan. Da nije stipendije iz Australije stanarinu ne bi mogli da plaćaju, niti bi mogli da opstanu u Novom Pazaru. Stefan bi morao da odustane od daljeg školovanja.