EPA/TATYANA ZENKOVICH
Beloruska vojska

Šef Komiteta za državnu bezbednost Belorusije Ivan Tertelj izjavio je da se na Zapadu razmatraju različite opcije za smenu vlasti u republici, a ne isključuje se ni primena vojne sile.

– U zapadnim krugovima koji oblikuju politiku razmatraju se različite opcije za smenu vlasti u Belorusiji kao neophodan uslov za dostizanje geopolitičkih interesa u istočno-evropskom regionu. Ne isključuje se, između ostalog, ni primena vojne sile – rekao je Tertelj, prenosi „Belta“.

On je skrenuo pažnju na to da je Belorusija trenutno u fazi odbijanja hibridne agresije zapadnih zemalja.

Prema njegovim rečima, neuspeli pokušaji državnog udara nakon predsedničkih izbora 2020. godine i ponovni protesti u proleće ove godine prerasli su u fazu ekonomskog uništavanja i formiranja uslova za cepanje državnog aparata u Belorusiji.

Tertelj ističe da trenutno prozapadne snage aktivno analiziraju situaciju u radničkim kolektivima velikih državnih preduzeća u Belorusiji i pokušavaju da formiraju jezgra aktivista koji bi u slučaju nepovoljnih ekonomskih uslova mogli da pokrenu masovne štrajkove. Kako je precizirao, glavne aktivnosti se realizuju na inicijativu „Radničkog pokreta“ a izvršitelji su ekstremistička organizacija sa centrom u Varšavi i politička emigrantska struktura u Viljnusu.

Šef KGB-a je upozorio da Zapad i opozicija koja je napustila Belorusiju planiraju da pokrenu aktivnu fazu destruktivnih akcija u Belorusiji u septembru-oktobru ove godine ili u prvoj polovini sledeće, jer tada očekuju značajan pad blagostanja u zemlji zbog sankcija.

Takođe je dodao da KGB raspolaže informacijama o pripremi iz inostranstva niza terorističkih napada u Minsku, Minskoj, Grodnjenskoj i Brestskoj oblasti.

„Naručioci i izvršioci su nam poznati, rad na dokumentovanju i suzbijanju njihove kriminalne aktivnosti je u aktivnoj fazi“, precizirao je Tertelj, istakavši da iako su obaveštajne službe pojedinih zapadnih zemalja obaveštene o planovima terorista „ne preduzimaju se mere u cilju lokalizovanja njihove aktivnosti“.

Odnosi Belorusije sa zapadnim zemljama naglo su se pogoršali nakon predsedničkih izbora. Evropska unija nije priznala izbore kao slobodne i demokratske, a takođe ni Aleksandra Lukašenka za izabranog predsednika. Evropska unija, Velika Britanija, Sjedinjene Američke Države i Kanada uvele su sankcije nizu beloruskih zvaničnika, kao i preduzećima povezanim sa aktuelnim vlastima Belorusije. Kasnije su ove sankcije proširene.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime