Z. Raš
Oduševili publiku: KUD "Karađorđe" iz Berna

Dosad najmasovnija Evropska smotra Srba u dijaspori i regionu okupila je oko 3.000 učesnika koji su se dva puna dana borili za trofeje „Vesti“, ali su se i družili i zabavljali u srpskoj prestonici. Takmičenje nije moglo da prođe bez rodbine koja živi u Srbiji i koja je svaki nastup proživljavala emotivno kao i sami takmičari. U Beogradu se okupilo „šareno“ društvo sa svih meridijana, a neumorni reporteri našeg lista tokom vikenda popričali su sa mnogima od njih.

Spojio ih folklor: Valentina i Milorad

Ko je sve došao na Smotru, kakvi su im utisci, ko ih je bodrio, da li su zadovoljni svojim rezultatom i gostoprimstvom domaćina i organizatora, čitajte samo u „Vestima“.

Milorad Beljić iz Berna život je posvetio folkloru. Ovaj tridesetogodišnjak od najranijeg detinjstva uskočio je u opanke i od tada nikad nije poželeo da ih skine. Na Evropsku smotru folklora stigao je u Beograd sa svojim KUD-om „Karađorđe“, u kojem je stasavao i širio svoju ljubav prema igri. Pored toga što je igrač koji ostavlja srce na sceni, on je i predsednik ovog KUD-a. To je za njega, kako kaže, drugi dom.

– Pre četvrt veka kad sam bio dečak, u Bernu je narod počinjao da se okuplja oko folklora, pa su moji roditelji poželeli da probam i ja da igram i vidim da li će mi se dopasti. To je preraslo u veliku ljubav i volju da i ja učestvujem u tom okupljanju. Naravno, bez njihove podrške ne bih uspeo ništa, a na kraju krajeva, neko je morao i da me vozi na te probe – kroz osmeh počinje Milorad svoju priču.

Rodio se u Bernu, ali osećaj pripadnosti srpskom narodu nikad nije izgubio.

– Moj otac je iz Gornjeg Milanovca, a majka iz Ljiga. Ja celog života idem redovno tamo i uvek se osećam kao kod kuće. Kad god sam nastupao za ovih 25 godina u Srbiji, bake i deke su se trudile da dođu da vide moj nastup. Znam da su jako ponosni na mene – kaže Milorad.

On ističe da je veoma važno da srpski narod koji živi preko granice očuva vezu sa maticom.

– Moramo da držimo do onog što je naše. Ko će ako mi nećemo. Niko nam identitet sačuvati neće do nas samih. Pored crkve i srpskih dopunskih škola, folklorna društva su temelj očuvanja i jačanja te veze. Nema boljeg mesta na kome ćete se družiti, čuvati tradiciju i vežbati srpski jezik od ansambla. Ja sam tu počinjao kao dečak, pa prošao kroz sve faze, a na kraju i preuzeo tu odgovornost da vodim taj ansambl i posvetim mu se u potpunosti – objašnjava Beljić.

Folkloru je dao mnogo, ali je od igranja dobio još više.

– Nastupiti u nošnji je uvek poseban osećaj. Tada sam veoma ponosan što sam to što jesam i još ponosniji sam na svoj ansambl. Tu sam stvorio prijateljstva za ceo život, a pronašao sam i devojku. Da li će biti i buduća supruga, moram prvo da je pitam – kaže Milorad dok sa širokim osmehom posmatra ljubav njegovog života Valentinu Miladinović. Kao i on, svoj život je posvetila folkloru, a na sceni se oseća najbolje. Posvećenost folkloru, putovanja i druženja izrodila se se u ljubav dvoje mladih ljudi. Milorad se nada da će Valentina i on na iduću smotru u Pariz doći kao muž i žena. I mi im to od sveg srca želimo.

Gubi se duh druženja

Iako već godinama sa svojim ansamblom učestvuje na Smotri, Miloradu se ne dopada u šta se to pretvara.

– Moram biti iskren. Nekada su ove smotre bile pune druženja. Sada je taj duh počeo da se gubi, a sve se više potencira ko će koju nagradu osvojiti i ko će pobediti. Znam da je ovo takmičenje, ali ipak mislim da cilj treba da bude prvenstveno čuvanje tradicije i druženje, a taj takmičarski element ne bi trebalo da bude toliko dominantan – iskren je Milorad.