Z. Raš
Dobar nastup: KHD Kolo Frankfurt

Dosad najmasovnija Evropska smotra Srba u dijaspori i regionu okupila je oko 3.000 učesnika koji su se dva puna dana borili za trofeje „Vesti“, ali su se i družili i zabavljali u srpskoj prestonici.

Takmičenje nije moglo da prođe bez rodbine koja živi u Srbiji i koja je svaki nastup proživljavala emotivno kao i sami takmičari. U Beogradu se okupilo „šareno“ društvo sa svih meridijana, a neumorni reporteri našeg lista tokom vikenda popričali su sa mnogima od njih.

Ko je sve došao na Smotru, kakvi su im utisci, ko ih je bodrio, da li su zadovoljni svojim rezultatom i gostoprimstvom domaćina i organizatora, čitajte samo u „Vestima“.

Kada razgovarate sa folklorašima, ono što ćete najčešće čuti je reč prijateljstvo. Tradicija i neraskidive veze za ceo život glavni su razlog zašto mnogi ne žele da se odreknu nošnje.

Danijelu Bijelić (24), Milana Granića (24) i Tamaru Moćević (20) spojio je folklor. Ovo troje nerazdvojnih prijatelja na Smotru je stiglo sa svojim KHD Kolo iz Frankfurta. Kako kažu, nisu došli zbog pehara, već zbog druženja. Putovanja poput ovog na Folklorijadu u Beograd za njih su dragocena. Reporterima „Vesti“ su se veoma obradovali, jer kako ističu, njihovi roditelji i oni rado čitaju naš list.

– Mislim da nije bitno ko će pobediti i ko će poneti pehar kući. Za mene je uspeh što smo uopšte ovde, jer je kvalifikacija bila teška sama po sebi. Bilo je mnogo ansambala iz Nemačke, a samo nekoliko je dobilo priliku da dođe u Beograd. Mi smo srećom uspeli i zaista smo radosni jer smo se baš potrudili da nastup bude dobar. Za mene je ova Smotra posebna, jer je tata prvi put došao da me gleda, a doveo je i moju baku od 85 godina. Njoj to mnogo znači – kaže Milan Granić.

Folklor igra već tri godine.

– Mnogo mojih prijatelja je već godinama bilo u ansamblu, pa sam odlučio da im se pridružim. Probudili su moju želju da igram. Uživam u tome jer mislim da je važno da održavamo tradiciju i srpski jezik kako bi sve to kasnije preneli mlađim generacijama – kaže Milan.

On je poreklom iz Šapca i naročito je srećan što je ove godine značajna manifestacija održana baš u Srbiji.

– Volim da dolazim ovamo. Imam brojnu familiju, prijatelje i uvek je zadovoljstvo provesti vreme sa njima. Vratiti se domovini bar na kratko za mene je mnogo značajno – zaključuje Milan.

Njegova drugarica Tamara Moćević igra već šest godina.

– Ja jednostavno obožavam muziku. Folklor mi je pružio priliku da igram, ali i da budem vezana za svoju tradiciju. Kad se zaigra i zasvira srpsko kolo, sva se naježim. Folklor me u potpunosti opušta, zaboravim na sve probleme i obaveze – kaže Tamara.

Dodaje da će igrati dok god je noge budu služile.

Potiče iz Sarajeva, pa kada dođe na ove prostore najviše se raduje ćevapima i bureku, ali i uzbudljivom noćnom životu.

– U Beogradu smo nekoliko dana. Bilo je vremena da se malo izađe i na čuvene beogradske splavove, i stvarno je provod super. Radujem se sledećoj smotri i druženju sa folklorašima iz svih delova sveta – zaključuje Tamara.

Vazduh je najlepši u Bosni

Danijela Bijelić igra folklor tek pet meseci, ali to nije bila prepreka da savršeno savlada sve korake.

– Mnogo volim ples i srpsku muziku. Igrala sam godinama razne plesove, pa mi nije bilo teško da naučim koreografiju za nastup – kaže Danijela.

Iako živi u Nemačkoj ceo život, svoje poreklo iz okoline Banjaluke ne zaboravlja.

– To je nešto moje, najlepši je vazduh kad se uđe u Bosnu. Tamo je moj dom. A porodica je veoma ponosna na mene zato što igram folklor i održavam tradiciju – rekla je Danijela.