pixabay.com

Dr Beatriks Grubek-Lobenstin, imunolog na UniVerzitetu u Insbruku bavi se istraživanjem razlika u imunitetu među polovima. Rezultati njenih studija bez sumnje su melem za dušu muškaraca koje žene ne uzimaju ozbiljno kada je posredi patnja kroz koju prolaze tokom prehlade ili viroze.

– Pojednostavljeno rečeno, zbog razlika u reakciji imuniteta na bolest muškarci se češće razboljevaju od žena – rekla je dr Grubek-Lobenstin.
Objasnila je da se protiv patogenih mikroorganizama koji napadnu organizam bore ćelije specifičnog imuniteta i ćelije nespecifičnog imuniteta.
Nespecifične ćelije su delotvorne isključivo u borbi protiv određenih patogenih mikroorganizama poput virusa gripa i u tom slučaju organizmu omogućuju da se sam brani protiv čitavog niza virusa, bakterija i parazita.
Međutim, relativno je mali broj svake vrste specifičnih ćelija. Da bi se uništio patogeni mikroorganizam ćelije psecifičnog imuniteta moraju da se repliciraju milion puta.
Ovde dolaze do izražaja razlike u imunitetnom odgovoru među polovima: dok ženski hormon estrogen pomaže pri umnožavanju specifičnih imunitetnih ćelija, efekat muškog hormona testosterona je suprotan.
I ranija istraživanja su pokazala da estrogen ima snažna antiviralna svojstva protiv HIV-a, ebole i virusa hepatitisa.
– Dakle, estrogen stimuliše imuni sistem, a testosteron ga suzbija i potiskuje – potvrđuje i dr Markus Altfeld, načelnik Odeljenja za imunološka istraživanja na hamburškom Institutu „Hajnrih Pete“, gde istražuje biologiju humanih patogenih virusa.
„Ženski imuni sistem reaguje mnogo brže i agresivnije na patogene mikroorganizme od muškog“, objasnio je.
Istakao je i da je, što je nivo muškog testosterona viši, imuni sistem muškaraca slabiji.
Naučnici priznaju da im nije jasno zbog čega hormon koji muškarcima daje odličja muškosti, ujedno muški rod čini zdravstveno slabijim.
Smatraju da bi jedan od potencijalnih odgovora mogao da leži u dalekoj prošlosti, s obzirom na to da se imunitet čoveka razvija već milionima godina.
– U kamenom dobu naši preci su živeli u pećinama i bili izloženi raznim opasnostima. Svrha ženskog imuniteta tada je, kao i danas, bila jednaka – zaštititi nerođeno dete i/ili novorođenče, zbog čega je ženin imuni sistem morao da bude veoma snažan – kaže dr Altfeld.
I Grubek-Lobenstin povezuje ženski imunitetni odgovor s porođajem i majčinstvom.
– Delotvornost estrogenom ojačanog imuniteta naročito je snažan kod mladih žena nakon puberteta. Smanjuje se s godinama, naročito posle menopauze – ističe ona.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime