Građani Nemačke gomilaju ogromne sume novca tokom krize, piše nemački javni servis “Tagesšau”. I izgleda da će to tako da se nastavi, jer ni ekonomisti ni finansijska scena ne predviđaju skori značajniji rast potrošnje.
Na prvi pogled, ekonomska kriza usled korone ima paradoksalnu posledicu – mnogi građani Nemačke imaju na računu znatno više novca nego pre godinu dana. I tome se ne nazire kraj. Odnosno, ne predviđa se neki kratkoročni preokret u pravcu veće potrošnje.
Prema podacima Bundesbanke, od januara 2020. do januara 2021. depoziti privatnih domaćinstava u bankama porasli su za 182 milijarde i sada iznose 1,73 biliona evra, prenosi Tagesšau statistike u martovskom mesečnom izveštaju.
U svojoj najnovijoj ekonomskoj prognozi Institut Ifo sa sedištem u Minhenu povećanje ušteđevine u 2020. procenjuje na 100 milijardi evra i pretpostavlja da će ta suma u prvom kvartalu nastaviti da raste.
– Mislim da ćemo do sredine godine imati sličnu situaciju kao i cele prošle godine – kaže Jirgen Gros, predsednik asocijacije GVB, krovne organizacije Folks i Rajfajzen banke u Bavarskoj, prenosi “Tagesšau”.
Podiže se mnogo manje gotovine
Osim toga, tokom pandemije korone znatno manje ljudi je podizalo gotovinu sa bankomata.
– Kao rezultat korona-krize, potražnja za gotovinom na našim mašinama opala je za 75 procenata – rekao je Kersten Trojanus, izvršni direktor operatora bankomata IC Cah za “Velt am Zontag”.
Oko 1.000 od 5.000 bankomata ovog operatera u Nemačkoj već je isključeno iz upotrebe, a 200 do 300 je potpuno demontirano.
Banke su takođe zabeležile značajan pad potražnje za gotovinom, piše ovaj list. U Komercbanci, na primer, kažu da je u proteklih dvanaest meseci zabeležen prosečan pad potražnje za gotovinom između deset i 15 odsto.
Štedionice su prošlog proleća konstatovale kratkotrajni juriš na bankomate. Neki potrošači su se u početku bojali da možda neće biti dovoljno gotovine tokom pandemije. Kada su se njihove sumnje pokazale neosnovanim, potražnja za gotovinom se normalizovala, završava “Velt am Zontag”.
