Ljudi širom sveta bez obzira gde živeli suočeni sa problemom epidemije koronavirusa mogu imati bar jednu zajedničku tačku a to su živi, upečatljivi i bizrani snovi koji su možda najdrastičinije zastupljeni kod zdravstvenih radnika na prvoj liniji.
Noćne vizije virusa, prirodnih katastrofa, kože koja otpada, nemogućnosti disanja, gubitak posla samo su neki od snova koji se ponavljaju, a o kojima se sve više razgovara i na društvenim mrežama jer se problem “karantinskih snova” širi kao i sama pandemija.
Analitičar za snove sa Floride Lori Lovenberg, koja koristi psihologiju za tumčenje snova kaže da je stres zbog karatnina, zabrane kretanja, brige za posao, porodične i priateljske odnose, kao i iznenadni gubitak ouobičajenih svakdonevnih udobnosti okidač za talas neočekivanih “doživljaja” u snovima.
Dodaje da iz dana u dan dobija sve više poziva ljudi koji žele da razgovraju o novoj vrsti problema u želji da nađu rešenje i razjasne sitauciju, prenosi MSNBS.
“Mnogi ljudi sanjaju o rukama, da im koža otpada, da ne mogu da ih mrdaju” , rekla je i dodala da ta vizija ima jednostavno objašnjenje – plašimo se da dodirnemo bilo šta.
Deirdre Baret, psiholog sa Harvarda prikupila je više stotina studija slučaja snova od uvodnjenja mera, odnosno od kada ljudi ostaju kod kuće i ne odlaze na posao. Podsetila je da je skupljala snove i posle terorističkog napada – 11. septembra i da sada vidi neke slične obrazce.
Lekari, medicinske sestre i osobe koje pružu prvu pomoć na prvoj liniji apsolutno izgledaj kao grupa ljudi u aktunoj traumi.
Njihov najtipičniji san je da ne uspevaju da pruže pomoć pacijentu, da mu spasu život”, rekla je ona i dodala da su im snovi uglavnom zajednički – bolnički kapaciteti su prepuni, bolesne nemaju gde da smeste, nemaju opremu, ne mogu uspešno da intubiraju pacijente, ako nekog priključe na respirator on ne radi…
Baret procenjuje da bi 30 odsto tih ljudi moglo da razvije simptome post-traumatskog stresnog poremećaja uz noćne more, flešbek, anksioznost i poteškoće sa spavanjem.
Psiholška trauma usled izbijanja epidemije dobro je dokumentovana.
Svetska zdravstvena organizacija primetila je da je epidemija ebole u zapadnoj Africi rezultirala “dubokim psihosocijalnim implikacijama na individualnom, zajedničkom i globalnom nivou”.
Sučanjci navode da je period kada su ljudi putovali od kcuhe do posla i nazad takođe bio važan jer su imali vremena da u mislima klasifikuju dnevna dešavanja, a da toga sada nema.
Podsećaju da nedostatak sna može negativno da utiče na sve ne samo psihički, vecć i fizički, te da broj ljudi koji sapvaju manje od šest sati raste, prenose američki mediji.
Harvardov ogranak podseća da nedostatak sna ili loš san može uticati na koncentraciju i raspoloženje, ali i promeniti metabolizam i potencijalno težinu. Nedostatak sna takođe može štetiti kardiovaskularnom zdravlju i čak izmeniti imunološku funkciju.
Istraživanje je pokazalo da 76 odsto Amerikanaca ima problem sa spavanjem tokom epidemje, a razlozi za to su anksioznost u 48 odsto slučajeva, briga o bližnjima u 26 odsto slučajeva i usamljenost u 23 odsto sve su to razloži zbog koji ne mogu da spavaju.
