Zdravstveni stručnjaci smatraju da ova bolest može da se iskoreni do 2050. godine. Iako ambiciozni, oni kažu da je to moguće ostvariti saradnjom sa globalnom zdravstvenom zajednicom.

Malarija je tropska bolest – koja pretežno pogađa zemlje u Africi, Aziji i Latinskoj Americi – a prouzrokovana je parazitom, a nose je komarci. Zaražene osobe obično pokazuju simptome slične gripu, i iako može biti smrtonosna, ova bolest se određnem terapijom i lekovima može lako lečiti. Međutim, određeni stručnjaci tvrde da ova bolest može biti poptuno iskorenjena.

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) ne bi trebalo da beži od ovog „cilja epskih razmera“ poručili su zdravsteni stručnjaci. U velikom izveštaju, koji je u suprotnosti sa zaključcima prošlomesečnog izveštaja Svetske zdravstvene organizacije (WHO) o malariji, 41 stručnjak je rekao da malarija, jedna od najstarijih i najsmrtonosnijih bolesti na svetu, može da se iskoreni do 2050. godine. Kako bi ispunili taj cilj, naučnici i čelnici u javnom zdravstvu morali bi da ulože više novca i inovacija u borbu protiv ove bolesti.

Ova analiza objavljena je nekoliko sedmica nakon što je SZO objavila svoj izveštaj o malariji i zaključila da ta bolest ne može biti uskoro iskorenjena te da postavljanje nerealnih ciljeva s nepoznatim troškovima i ishodima samo može dovesti do frustracije i protivreakcija.

Malarijom je 2017. godine zaraženo skoro 219 miliona osoba. Od toga je umrlo skoro 435.000 osoba, većinom beba i dece iz najsiromašnijih delova Afrike, piše klix.ba. Kako bi malariju iskorenili do 2050. godine, autori ovog izveštaja sugerišu tri načina kako se može ubrzati pad malarije. Kažu da treba pametnije koristiti mreže za zaštitu od komaraca, lekove i insekticide te da treba razviti nova sredstva, kao što su vakcine. Osim toga, navode da vlade trebaju povećati ulaganja za gotovo dve milijarde dolara godišnje kako bi ubrzale napredak u borbi protiv te ove bolesti.

– Predugo je iskorenjivanje malarije bilo daleki san. Sada imamo dokaze da se ona može i treba iskoreniti do 2050. godine. Moramo se suočiti s ambicioznim ciljevima i biti predani snažnoj akciji kako bismo ih ispunili – rekao je Ričard Feačem, direktor „Global Health Group“ s Univerziteta u San Francisku i jedan od vođe analize malaerije koju je naručio stručni časopis Lancet.

Feacham je takođe rekao da je vođstvo i odgovornost na svim nivoima vlasti. Povećani doprinosi privatnih organizacija i pojedinaca i poboljšano upravljanje programima suzbijanja malarije imai važnu ulogu u povećanju šansi za iskorenjivanje ove bolesti u naredne tri decenije.

– Ako bi čovečanstvo prihvatilo ovaj izazov i iskorenili malariju do 2050. godine, to bi bilo dostignuće istorijskih razmera – rekao je Feachem.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime