Želim na klupu prvog tima

Novu, možda i ključnu stranicu u svojoj trenerskoj karijeri nedavno je okrenuo Zoran Rendulić. Postavljen je za šefa stručnog štaba mlađih selekcija Crvene zvezde, kluba u kom je, kao štoper, ostavio trag od 2015. do 2017.

Posle bogate igračke karijere, i mnoštva klubova, 2018. je „obesio kopačke o klin“ i posvetio se trenerskom poslu. Iskustvo je počeo da stiče kao pomoćnik u stručnom štabu prvog tima Čukaričkog, gde je i okončao igračku karijeru. Prvi samostalni posao je dobio u IMT-u, bio je na kormilu još jednog kluba čiji je dres nosio, Rada. Stepenik po stepenik, vratio se brzo i na „Marakanu“, a sa mladima radi i kao asistent u omladinskoj reprezentaciji Srbije. Ipak, trenutno je Zvezda, razumljivo, u prvom planu…

Ogromna odgovornost

Sada je, kaže, više uzbuđen nego kada je, pre sedam leta, u Ljutice Bogdana stigao kao igrač:

– Dok si fudbaler, sve to drugačije funkcioniše. Tek treći moj pokušaj da dođem u Zvezdu se realizovao. Prvo je trebalo 2008, ali sam otišao u Francusku. Druga prilika beše 2012, ali tada odoh u Koreju. Namestio se da dođem, konačno, kad i trener Miodrag Božović. Bio sam prvo pojačanje, sve se brzo izdešavalo. Kad si fudbaler, fokusiran si samo na sebe. Sad moram da vodim računa o svemu. Dosta igrača, sistem kluba, hijerarhija… Počeo sam da radim još 15 dana pre potpisa ugovora. Ima mnogo više posla i – veća je odgovornost. Juniori se dosta gledaju, spremaju se za seniorsku ekipu, i za razvojni tim, Grafičar. U omladincima Zvezde imam uslove kao da radim u nekom seniorskom klubu.

Crveno-beli su se, kažete, u minulih nekoliko godina „neverovatno promenila“, u pozitivnom smislu?

– Uvek je bila najveći klub na Balkanu, ali, da, razlika je drastična u odnosu na vreme kad sam bio igrač. Organizacija, finansije… Igrao sam u Francuskoj, u Ligi petice, i mislim da je Zvezda na tom nivou.

Volite da radite pod pritiskom?

– Bio sam štoper, tu se tvoja greška najviše vidi. Stalno moraš da imaš ozbiljnu koncentraciju. Igrao sam i u klubovima koji jure titulu, i tamo gde se bori za opstanak. Sve to je nemerljivo sa Zvezdom, iako je, u našoj omladinskoj školi, prioritet pravljenje mladih igrača. Cilj je da, na svakih šest meseci, po jedan, dvojica iskoče – da li za Grafičar, ili da krenu na pripreme prvog tima direktno iz omladinaca. Od petlića do prvog tima titula u Zvezdi se podrazumeva, ali ljudi iz kluba mi nisu pričali o tome. Osvojila je Zvezda Omladinsku ligu prethodne tri godine, prioritet je sada nešto drugo – da se prodaju mladi igrači, da budu transferi veći od pet miliona evra. Nadamo se da će Strahinja Eraković uskoro napraviti ozbiljan transfer. To je pravi putokaz kako treba da se funkcioniše.

Omladincima predstoje bitke u Ligi šampiona?

– Ukoliko pvi tim uđe u LŠ, mi smo u istoj gupi kao i oni. Igramo istog dana, samo popodne, putujemo sa njima. Ukoliko seniori dođu do grupne faze elitnog takmičenja, juniori igraju u stazi šampiona. Tu su tri ili četiri prepreke, da bi se došlo do grupe.

Krećemo od nule

Kakvu ste generaciju zatekli?

– Prvi put sam sad u omladinskom fudbalu, mada sam i u Čukaričkom, IMT-u u Radu dosta radio sa mladima. Na „Marakani“ zam zatekao ekipu koju, iskreno, nisam poznavao. Znao sam igrače koji su bili u reprezentativnim selekcijama, a oni su svi otišli u Grafičar. Ostalo je nekoliko juniora u ekipi, pridodati su im kadeti, kao i bivši omladinci „grafosa“. Sve su to talentovani momci, imaćemo konkurentan sastav. Zavisi dosta i od toga ko će nam se vratiti iz Grafičara, posle njihovih priprema, sada su na Zlatiboru. Momcima sam rekao da smo krenuli od nule, i oni i ja. Mlad sam trener, želim da u narednih pet godina postanem šef struke prvog tima Crvene zvezde. Od svojih učenika očekujem da i oni imaju cilj da u naredne dve, tri godine budu Zvezdini prvotimci. Na istom smo putu.

Ističete odličnu saradnju sa direktorom škole, takođe bivšim istaknutim prvotimcem Draganom Mladenovićem?

– Tu je već sedam, osam godina, ima mnogo iskustva, kao i glavni trener cele omladinske škole Nikola Jelić. Oni će mi, sigurno, dosta pomoći u trenerskom sazrevanju.

Nekoliko fudbalera rođenih 2005, koji su branili boje kadetske reprezentacije Srbije na EP u Izraelu, gde je osvojeno treće mesto, prešlo je odmah u prvi tim Grafičara.

– To su Mijatović, Šljivić, Bubanj… Iz omladinaca su prešli crnogorski reprezentativac Lečić, Mimović koji je član omladinske selekcije Srbije. Svi će napraviti karijeru – da li direktno, preko Zvezde, ili okolnim putem. U perspektivi, zaslužuju da nose crveno-beli dres. U mojoj ekipi ima pet, šest igrača sa ozbiljnim kvalitetom, samo je prelaz iz omladinskog u seniorski fudbal kritičan. Dosta igrača se tu ne snađe. Pozitivan primer je štoper Leković. Posle omladinaca odigrao je šest meseci u Grafičaru, odmah je pokazao da može da igra ozbiljan seniorski fudbal. Priključen je Zvezdinom prvom timu, debitovao je na startu šampionata. Plan je da, posle Erakovića, on bude naredni „projekat“. Tu je Motika, Lučić je ozbiljan… Samo da budu zdravi, i neće biti problema.

Grafičar veoma važan

Kako gledate na Grafičar u razvojnom procesu?

– To je pun pogodak. Zvezda ne može nikog da čeka. Ozbiljni su protivnici u Ligi šampiona. Uz to, juri se titula koja je nikad vrednija, jer se direktno ide u LŠ. Ozbiljni su finansijski izdaci. Grafičar je usputna stanica, ne mogu svi u prvi tim crveno-belih, pogotovo jer su rezultati primarni. Teško je Zvezdinom treneru da juri Ligu šampiona, da osvoji titulu i da uz to afirmiše dva-tri mlada fudbalera koja će sutra napraviti milionske transfere. Ko može sve to da uradi, fantastičan je stručnjak. U našoj ligi biće, naravno, više prostora da jedan mlad igrač počne utakmicu, pa da, recimo, dvojica kasnije uđu… U Evropi, međutim, to neće biti slučaj, pogotovo što, u godini dana, Zvezda može da igra dve Lige šampiona, da zaradi ozbiljan novac i ponovo uloži u mlade.

Smatrate da ste krenuli pravim putem kao trener?

– Bio sam pomoćnik skoro tri godine u Čukaričkom, gde sam stekao dosta iskustva. Odlučio sam, zatim, da ne želim više da budem asistent. Od prvog dana sam hteo da budem šef, da donosim odluke, da moja odgovornost bude najveća. Stekao sam odlično iskustvo u IMT-u i Radu. Na Banjici sam bio skoro sedam meseci. Klub sa ozbiljnom tradicijom, gde sam, u teškoj situaciji, donosio neke važne odluke. Dao sam sebe 200 odsto. Mislim da idem dobro, korak po korak. Želim da ostanem u seniorskom fudbalu, i radim sa momcima kao da su seniori. Polovina njih ima profesionalne ugovore.

Kako bi, po vama, trebalo da igraju Zvezdini omladinci?

– Napadački, visoko, rizično. Da se momci spremaju za ono što ih čeka u prvom timu.

Pripreme u Vrnjačkoj Banji

Omladinci Crvene zvezde sprovešće, od danas, deo letnjih priprema u Vrnjačkoj Banji.

– To je dogovoreno još pre mog dolaska, imamo sponzora tamo. Radićemo u odličnim uslovima. Odigraćemo pet, šest kontrolnih utakmica, uglavnom sve sa seniorima, srpskoligašima. Videćemo tu koji momci već mogu da igraju seniorski fudbal. Idemo dan po dan, prvenstvo počinje 13. avgusta – obaveštava Rendulić.

Prati Partizan i Vojvodinu

Pratite i konkurente u borbi za juniorsku titulu?

– Bio sam na Zlatiboru, gledao Partizan i Vojvodinu u nekim utakmicama. I kod njih će dosta zavisiti od toga ko će otići u prvi tim, ko na neku pozajmicu. Prvo moram da vidim kakvu ću ja imati ekipu, to je najbitnije. Crvena zvezda će se uvek, pre svega, fokusirati na sebe. Poštovaćemo, naravno, svakog protivnika, biće dublje analize kad se igra sa crno-belima i sa Novosađanima.

Stankovića čeka velika karijera

Kakav vam je odnos sa Dejanom Stankovićem?

– Upoznao sam ga površno. Gledao sam u Sloveniji meč sa Koprom, video sam ga nakratko pre utakmice. Prisustvovao sam sastanku uoči meča. Krajem 2019. sa prijateljima sam gledao utakmicu Inter – Barselona. Dočekao me je u Milanu, dao mi je ulaznice, bili smo na ručku. Deset dana posle toga postao je trener Zvezde. Sigurno da je i on mnogo napredovao u prethodne dve i po godine. Bio je sjajan igrač, čeka ga i velika trenerska karijera – ubeđen je Rendulić.

Juniori se još „igraju“

Uporedite rad u seniorskom i omladinskom fudbalu?

– Najveća je razlika na psihološkom planu. U seniorskom su veći takmičari, u omladinskom dosta njih još gleda na fudbal kao na zabavu. Ja sam Zvezdinim omladincima predočio da od prvog dana moraju da budu ozbiljni profesionalci – ističe Zoran.

Uklapa klub i reprezentaciju

U mlađoj omladinskoj reprezentaciji Srbije ste asistent Jovanu Damjanoviću?

– Imali smo cikluse okupljanja, ali ne i takmičenja. To su fudbaleri rođeni 2004. i mlađi. Mnogo njih već igra za starije generacije, pa se nismo nijednom okupili u najboljem sastavu. Iskoristili smo okupljanja da vidimo ko od igrača iz drugog plana može da bude u „rosteru“. Nemamo nikakva dešavanja do memorijalnog turnira „Stevan Ćele Vilotić“ u septembru, a u novembru su kvalifikacije. Ta generacija ima ozbiljan potencijal. U Superligi već dosta njih igra. Imamo pravo i da uzmemo i članove kadetske selekcije Radovana Krivokapića.

Kako ćete uskladiti obaveze u klubu i reprezentaciji?

– Zvezda ima dosta reprezentativaca, pa je i za klub odlično što sam tamo i što ću moći da ih kontrolišem. Bitna je dobra saradnja Zvezde sa nacionalnim timom. U klubu imam odličan stručni štab, njih sedam, osam, sve mladi momci. Moći ću sve da uskladim, potrebno je samo da se stvari dobro organizuju.

Eraković spreman za Lige petice

Kao bivši štoper, sigurno posebnim očima vidite uzlet Strahinje Erakovića?

– Prvi put sam ga gledao pre dve godine u Grafičaru. Već tada sam zapazio neverovatne fizičke predispozicije. Ima želju za defanzivom, što je mnogo bitno za odbrambenog igrača – da hoće da uzme loptu, da sačuva gol. Snažan je, hitar. Mnogo dobro može da igra na velikom prostoru, jedan na jedan, desnog i centralnog beka. Pre dve godine mi je upalo u oči da je bio dosta slabiji sa loptom, i u stvaranju akcija, što se traži. Sa iskustvom u prvom timu Zvezde, i sa Aleksandrom Dragovićem kao saigračem, i to je doveo na zavidan nivo. Verovatno može još bolje. Mislim da je spreman da igra Ligu petice. Može da igra moderan fudbal, da brani dubinu. Protiv Kopra me je ozbiljno iznenadio, u nekim situacijama delovao je čak ozbiljnije od Dragovića. Teško ga je predriblati, veoma dobro se postavlja.