Ipak, u gomili nezadovoljnih ljudi, jedna grupa se izdvojila. Ne po masovnosti, radikalizaciji ili uticaju, već obrnuto. Njihov štrajk, s manjim prekidima, traje od 1. decembra.
Bilo je i zapaljene kose i padanja u nesvest od gladi, ali to nije bilo dovoljno da zauzmu udarno mesto u informativnim emisijama glavnih elektronskih medija, niti sažaljenje van granice svog grada.
Štrajkačice fabrike trikotaže "Raška" iz Novog Pazara, kako je to politički korektno reći u eri proklamovane polne ravnopravnosti, dugo nisu privlačile pažnju šire javnosti. Em ih je bilo svega desetak, em su prekidale štrajk glađu i ono najvažnije – sve su žene. I to kakve žene!
Očajne, samohrane majke u četrdesetim s izgledom šezdesetogodišnjakinja, ostavljene sudbini na vetrometini da ih šiba sa svih strana, pa što ne bi bile ignorisane malo i od države i prestoničkih medija. Jer, ne može država o svakome da vodi računa! I kad pregovarate uvek se prvo obraćate opasnijim i uticajnijim, a to ove žene ni po čemu nisu.
Dolazio je muftija Zukorlić (većina ih je muslimanki) da ih odgovori od gladovanja i u prvi mah uspeo. Dolazio je i gradonačelnik Novog Pazara Meho Mahmutović, a one su nedavno bile i u Beogradu gde im je obećana jednokratna pomoć od 20.000 dinara. Dale su brojeve svojih žiro-računa i sada čekaju, ali ne izbivaju iz prostorija Saveza tekstilnih radnika Novog Pazara, istog onog mesta gde je proletos štrajkač Zoran Bulatović, takođe radnik "Raške", sebi odsekao prst, skrenuvši pažnju celokupne javnosti na očaj koji živi u Novom Pazaru i nekadašnjoj moćnoj tekstilnoj industriji.
Ove štrajkačice nisu krenule u seču delova tela, ali je u požaru, izazvanom kada su spojile dve plinske boce, povređena Muamera Jakupović. Iako izgorelog lica, ruku i kose, Muamera je na lični zahtev napustila lečenje i pridružila se koleginicama u štrajku. A one samo traže da im se isplati socijalni program koji su dobili svi u "Raškoj", osim njih trinaest. Neko je jednostavno prisvojio njihov deo. Naravno da je država nakon upornosti radnica iz Novog Pazara reagovala i da se prvo oglasilo ministarstvo Mlađena Dinkića sa onom čuvenom konstatacijom – "nečuveno, utvrditi odgovornost", "kazniti počinioce za prevaru" i sl.
Na tome je naravno sve ostalo jer ipak su one samo žene, a poznato je koliko su krhke i popustljive i kako nikada štrajkački zahtevi u profesijama dominantno ženskim, poput tekstilne ili prosvetne, nisu udovoljeni u potpunosti. Računa se da imaju decu i da će ih majčinska odgovornost odvući kući. Tu je možda i suprug koji će dopunskim radom popuniti novčanu prazninu u kućnom budžetu. Da su žene generalno slabije plaćene na istim poslovima od mušakraca govore sva istraživanja, a ove majke iz Novog Pazara samo su još jedna statistička stavka u svetu patrijarhata.
