Na svetu postoje mnogobrojna mesta koja su nekad bila naseljena ali danas u njima nema nijednog stanovnika. Opustelih gradova ima na različtim stranama sveta. Da li znate da su to mesta čak u Italiji i SAD-u?
Kolmaskop je grad duhova u Južnoj Namibiji. Nekada su u njemu živeli rudari, kopači dijamanata, sada ga fotografišu jedino zapanjeni turisti koji na taj način sebi obezbeđuju neku vrstu setnih razglednica iz Namibije. Prodavnice, bolnice, čak i balske dvorane, pozorište, sportski centar, kockarnica sada su zatrpane peskom. Sunovrat Kolmaskopa počeo je posle Prvog svetksog rata kada je pala cena dijamanata. Poslednji stanovnik napustio je grad 1956. godine.
Tajniham je smešten u Dorsetu, u južnom delu Velike Britanije. Nekoliko dana uoči Božića 1943. godine Ministarstvo rada odlučilo je da ga upotrebi kao poligon za minobacače. Tom prilikom evakuisani su svi stanovnici uz obećanje da će im selo biti vraćeno po završetku rata. Međutim, Tajniham je i dan danas vlasništvo oružanih snaga Velike Britanije. Pre nego što će protiv svoje volje napustiti romantični Tajniham, meštani su napisali na vratima crkve sledeće: “Najepše Vas molimo da se brižljivo ophodite prema crkvi i našim kućama. Napustili smo domove gde su neki od nas živeli generacijama unazad. To smo učinili da bismo pomogli da dobijemo rat te da ljudi budu slobodni. Želeli bismo jednog dana da se vratimo. Hvala vam što se lepo ophodite prema našem mestu.”
Krako je mesto u blizini Matere na samom jugu Italije. Istorijsko središte grada iseljeno je 1963. godine zbog klizanja tla. U to vreme, Krako je imao nešto više od dve hiljade stanovnika. Danas je to grad duh. Doduše, kao savršeno mesto za snimanje koriste ga filmski radnici. Između ostalih, tu je sniman i film Mela Gibsona o Isusovom stradanju (“Pasija”).
Gunkamandžina na japanskom znači “ostrvo borbe”. To je jedno od 505 nenaseljenih ostrva prefekture Nagasakija. Vlasništvo je preduzeća “Micubiši” koje je tu podiglo kuće za rudare koji su ugalj crpili sa dna mora. Zgrade u Gunkamandžini prve su koje su otporne na tajfune koji često pogađaju okolinui. Tokom Drugog svetkog rata, ostrvo je bilo prebivalište korejskih i kineskih zatvorenika osuđenih na prinudni rad. Vrativši se u ruke “Micubišija” posle rata, konačno je napušteno 1974. godine kada je zatvoren i rudnik.
Bodi je, moglo bi da se kaže, pravi duh od mesta. Mali grad, ali napušten u potpunosti. Stiče se utisak da jedino Mesec gleda na Bodi, ali ljudsko oko više one… Nekada je bilo nastanjeno, ali su ga stanovnici Kalifornije napustili pre deceniju u po, tražeći zgodnije mesto za život. Nikome nije jasno zašto im je Bodi bio tako nepodnošljiv. Niko ih nije terao, ništa im se nije desilo. Svi su jednostavno krenulio negde drugde u potrazi za srećnim životom i grad ostavili za sobom.
Grad Pripijat se nalazi na severu Ukrajine i sve do 26. aprila 1986. godine bio je prebivalište mnogobrojnih radnika koji su radili u nuklearnoj centrali u Černobilju. U prečniku od 30 kilometara svi su napustili Pripijat posle nuklearne nesreće. Onima koji su napustili grad bilo je dozvoljeno da sa sobom ponesu samo putnu torbu stvari. I to onih koje nisu bile ozračene. Pripijat i okolina bar još nekoliko vekova neće biti sigurno mesto za ljude.
