Zahvaljujući donacijama humanih ljudi iz naše dijaspore koje su, nakon pisanja “Vesti” i apela dobrotvorima širom sveta da pomognu, posebno intezivirane u poslednjih mesec dana, siromašni, nepokretni i teško bolesni supružnici Hidajet i Bajramka Pljakić iz Oraša kod Tutina više ne oskudevaju. Imaju dovoljno za sve neophodne lekove, mogu da odu lekaru, imaju pristojne zalihe hrane i ogreva, izmirili su i dug za struju. Ipak, nakon što im je u vrlo kratkom periodu sakupljeno oko 3.000 evra, na adresu ovog bračnog para stigle su još tri donacije od ukupno 900 evra.
Anonimni dobrotvor iz Norveške, poreklom iz Sandžaka – Raške oblasti, nepokretnom Hidajetu, koji duže od dve decenije živi bez obe noge i kreće se puzeći uz pomoć ruku, i njegovoj polupokretnoj supruzi Bajramki, koja ima teško oštećenje oba kuka, poslao je 300 evra. Od takođe anonimnog čitaoca “Vesti” iz Nemačke stigla su im invalidska kolica, vredna više od 300 evra, a od Milana, Radište i Sveta iz Švajcarske još 300 evra.
– Nakon što se u “Vestima” pojavio naš apel dobrim ljudima da nam pomognu, jer smo zaista bili u teškoj i bezizlaznoj situaciji, mnogi nas svakodnevno zovu, bodre i šalju pomoć. Mahom su to Sandžaklije koje je život odveo na razne strane sveta, ali ima i drugih, iz raznih mesta Srbije i bivše Jugoslavije, različitih vera i nacionalnosti – priča Hidajet i dodaje:
– Trenutno smo zbrinuti, mrazeve i snegove dočekali smo u toploj kući i bez straha da ćemo ostati bez ogreva, u odnosu na isti period prošle godine. Život nam je drastično poboljšan ali, na žalost, naše bolesti, nevolje, strahovi i neizvesnosti ostaju.
Hidajet naglašava da se sve teže kreće, jer ga ruke izdaju, i da mu velike probleme prave šećer, slabo srce i stomačne bolesti, a da Bajramku čekaju operacije oba kuka.
– Zahvalni smo svima koji su nam na bilo koji način pomogli. Nekad nam i samo podrška i lepa reč mnogo znače. Da nije bilo “Vesti” koje su uz mene duže od dve decenije, i naše dijaspore, ne znam da li bih još bio u životu. Hvala svim dobrotvorima, hvala i ovim velikim ljudima iz Norveške, Nemačke i Švajcarske, želimo im dobro zdravlje i svaku sreću u godini pred nama – poručuje Hidajet dok se sprema da puzeći unese drva u kuću.
Njegova supruga Bajramka izuzetno je ponosna na svog supruga koji uprkos svemu što ga je snašlo nikad nije odustao i uvek se hrabro borio kroz život.
– Do sada smo se nekako snalazili, jer je Hidajet, iako teško hendikepiran, neverovatan borac, a i ja sam mu pomagala. Sada smo oboje skoro nepokretni, pa nam je život u zabitom Orašu sve teži i neizvesniji. Zato smo odlučili da se preselimo u Novi Pazar i budemo bliži lekarima. Namera nam je da prodamo kuću koju imamo i da uz pomoć donacija koje smo dobili i koje ćemo, nadamo se, još dobiti kupimo neku garsonjeru blizu Zdravstvenog centra u Novom Pazaru. Još smo daleko od cilja, ali borićemo se, očekujemo i dodatnu pomoć dijaspore – priča Bajramka Pljakić.
Dve i po decenije bez nogu
Pre dve i po decenije Hidajet je iz Tutina pešice i oskudno obučen krenuo u svoje selo Vrapče na Pešteru. Uz put ga je stigla oluja, ostao je satima zavejan u snegu, a kad je spasen, lekari su mu zbog smrzavanja amputirali obe noge. Iako je ostao teški invalid, borio se hrabro za svoju porodicu, čak je puzeći išao u šumu da traži pečurke da bi prehranio suprugu i dve maloletne ćerke. Starija Amela udata je i vrlo teško živi na Pešteru, ima petoro dece, pa su pre dve godine i njenu porodicu zbrinjavali čitaoci “Vesti”. Mlađa Mirela je nedavno u potrazi za poslom otišla u Nemačku.
