Valerijan i carstvo hiljadu planeta delo je Luk Besona, gde potpisuje režiju, scenario i produkciju. Sa ovim filmom potpuno je jasna njegova inspiracija kako za Peti element, tako i za mnoge druge filmove i ideje koje nam je do sada prikazao.

Strip Valérian and Laureline, koji je napisao Pierre Christin, a ilustrovao Jean-Claude Mézières davne 1967. godine, bio je inspiracija mnogima, posebno tvorcima raznih kultnih sci-fi filmova.

Od fenomenalnog početka, kako Alfa kreće na svoj put, tako i mi krećemo na super brzi let Valerianovog sveta. Počevši od magičnog sveta bisera i njegovih neobičnih stanovnika, preko virtualnog Big Market do Alfe i njenog univerzuma od bezbroj različitih svetova.

Kada krene, film jednostavno ne staje i konstantno nas hrani novim šarenilom, vizuelnom gozbom kojoj nema kraja. Luk je odlučio da nam sve pokaže, tj. onoliko koliko može da stane u jedan film. Obasuo nas je prikazom lude mašte i sveta stvorenog za jednu otkačenu Space Operu.

Iako je priča možda najtanji deo Valeriana, on i te kako ima šta da ponudi. Pre svega tu je vizuelna raskoš koju nam je podario Beson. Ona vas jednostavno osvaja svakim kadrom. Maštoviti svetovi i bića koja ih nastanjuju su praznik za oči i maštu svakog zaljubljenika u sci-fi.

U svom tom šarenilu i haosu nižu se i isto tako živopisni likovi. Oni svojim osobenostima i reakcijama stvaraju zanimljive, komične i zabavne situacije. U svoj toj akciji, koje zaista ima od početka do kraja, prožima se ta nota humora, tako da film gledate u polu-smešku. Kada sve ovo saberete dobijete osjećaj kakav izazivaju Guardians of the Galaxy, mada ne na tako visokom nivou.

Da bi jedna opera bila uspešna, a posebno ona koja je Space, mora da ima fenomenalnu muziku. Tako i Valerian ima odličan soundtrack i pesme koje ste već slušali decenijama, ali i neke nove koje ćete i kasnije sebi puštati.

 

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime