Značaj Zakona o upotrebi srpskog pisma (2): Ugledajmo se na Francusku

Đorđe Barović - Vesti
Youtube/K1
S REČI NA DELA: Prof. dr Sreto Tanasić

Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma trebalo bi da doprinese očuvanju ćirilice. Prof. dr Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU, ističe za “Vesti” da je veoma važno da se “iznađe strategija” kako bi se srpski jezik upotrebljavao bez obzira na to da li je to zakonom jasno propisano.

– Ovaj zakon stvara uslove za taj, sledeći korak u kome ne bi smelo da bude razlike u korišćenju srpskog jezika i pisma, nezavisno od toga da li je reč o društvenom ili privatnom sektoru, privatnim ili medijima koji se finansiraju iz budžeta. Drugi važan zadatak jeste da se srpski jezik vrati u obrazovni sistem jer odavno imamo problema s obrazovanjem upravo kada su u pitanju srpski jezik i drugi nacionalni predmeti. Ukoliko smo zaista za to da nam je srpski jezik važan, onda to moramo pokazati na delu.

Ne možemo sebi da dozvolimo da broj časova srpskog jezika bude sveden na minimum ili čak ispod minimuma već da se ugledamo na evropske države, napominje ugledni lingvista.

– Često se pozivamo da želimo da idemo evropskim putem, a istovremeno se u svojim identitetskim disciplinama ne ponašamo kao ozbiljne i uređene zemlje Evrope. Nikako se ne mogu složiti da je broj časova srpskog jezika u Srbiji dvostruko ili više puta manji od broja časova nacionalnih jezika u većini evropskih zemalja. Nažalost, s nekim zemljama se čak ne možemo ni porediti, kao što je Francuska. Ova zemlja je vekovima razvijala kulturu i došla na nivo da kad njihova Akademija nauka, koja je zadužena za brigu o jeziku, izda saopštenje da se neka strana reč treba zameniti odgovarajućom francuskom, onda je tu preporuku sluša cela država. To je zakon za sve. Nažalost, kod nas nije bilo odgovornog odnosa prema srpskom jeziku, pa su se uvrežile strane reči i tamo gde treba i gde ne treba, a po pravilu baš tamo gde ne treba – naglašava Tanasić i dodaje da vraćanje dostojanstva srpskom jeziku treba da započne u osnovnim školama, ali i da se proširi i na srednje škole i fakultete.

PRVI NAŠ LINGVISTA: Vuk Stefanović Karadžić

Nekadašnji vojni pilot, a već dugo godina predsednik najglasnije nevladine organizacije u zaštiti srpskog pisma – SKC Ćirilica iz Beograda, Milorad Đošić ocenjuje da je posle decenija ćutanja o ovom problemu, veliki korak što je država počela da rešava “bolno pitanje”.

– Ovo nam daje nadu da ipak nije uzaludno naše neprestano kucanje na zatvorena vrata. O značaju donošenja ovog zakona možemo govoriti tek kad se vide prvi rezultati njegove primene, što bi praktično značilo da sve deklaracije srpskih proizvoda budu ispisane ćirilicom, da nam pisma iz banaka i drugih institucija takođe budu napisana ćirilicom, da firme budu ispisane ovim pismom jer su se izgovori uvek bazirali na još važećem Zakonu o jeziku i pismu iz 1991. koji se bazira na nepostojećem srpskohrvatskom jeziku – ističe Đošić.

Milorad Đošić

Potreban jedinstven zakon

Đošić smatra da je neophodan jedinstven zakon o upotrebi jezika i pisma na svim nivoima.

– Taj predlog odavno postoji i više puta smo ga predstavljali u javnosti. Ćirilica i srpski jezik treba da se štite jer su ugroženi ne samo nepravilnom upotrebom jezika i forsiranjem tuđeg latiničnog pisma, nego pre svega time što se uporno ignoriše Predlog zakona o upotrebi jezika i pisma. On treba treba da bude osnova za zakon o zaštiti. Dakle, najpre treba nešto da se jasno i nedvosmisleno definiše i propiše, pa tek ako se ne sprovodi onda da se štiti.

Sutra – Značaj Zakona o upotrebi srpskog pisma (3): Nacionalno osvešćivanje