Galaksije se rađaju i razvijaju ali nemaju jasno određene životne cikluse kakve imaju zvezde.
Sve do tridesetih godina prošlog veka verovalo se zastupalo mišljenje da postoji jedna galaksija. Svemir, nije mnogo, nego nezamislivo mnogo veći od našeg Mlečnog puta i naša galaksija je samo jedna beskrajno sitna tačkica u tom svemiru i da je broj galaksija. Danas, astronomi kažu da ima čak dvesta milijardi galaksija!
U doba ranog svemira, protogalaksije stvarale su se od malih varijacija gustine materije u prostoru. Materija je počinjala da rotira brže i protogalaksije su se tanjile poprimajući postepeno oblik tankih diskova. Unutar tih diskova, gustina je bila dovoljnoi visoka da bi se stvorile zvezde te su na taj način rođene prve spiralne galaksije.
Od tog vremena galaksije su se razvijale prvenstveno usled gravitacionih interakcija koje su postojale među njima. Na primer, spajanje dve spirale galaksije toliko je snažno da se zvezde tokom njega raštrkaju nasumično i napuset svoje prethodne orbite oko središta galaksije.
Ono što nastaje takvim spajanjem je grudvasta galaksija koja postepeno prelazi u eliptičnu. To znači da spiralne galaksije evoluiraju u eliptične,a u tom procesu postoji i prelazna faza tokom koje galaksija ima nepravilan oblik.
Neke galaksije takođe rastu, a neke gutaju obližnje veće galaksije, ali većina uspeva da obnovi svoju „populaciju zvezda“ te zapravo one nikada ne umiru.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
