Leči li se korona dalmatinskom bevandom?
Usled novonastale situacije sa pandemijom korona virusa, mnogi naši sunarodnici širom dijaspore snalaze se na svoj način oko nabavke najvažnijih životnih namirnica i drugih potrepština.
Ovih dana, posetili smo dvojicu starih drugara, Zorana i Slavka iz Liverpula, koji su dopremili gajbe belog grožđa sa obližnje Flemington pijace.
Naravno, sezona pravljenja vina može da počne. Naime, Flemington pijaca je glavni snabdevač i mnogi naši ljudi već godinama posećuju pomenuti market svake jeseni da bi kupili grožđe i napravili zalihe vina za predstojeći zimski period.
Među njima su pomenuti Zoran i Slavko, koji već dve i po decenije žive na Petom kontinentu. Bez obzira na drugačiji način životra, ovi Ravnokotarani su nastavili tradiciju pravljenja domaćeg vina i ovde u Australiji.
Na pitanje da li se pribojavaju zbog novonastale situacije, Zoran nam odgovara:
– Svesni smo situacije, kako u Australiji, tako i u svetu. Postupamo sa velikom dozom obazrivosti, ali smo rekli da ipak nećemo prekinuti tradiciju i da ćemo i sada napraviti domaće vino.
Slavko pridodaje:
– Pravljenje vina je više od samog čina kupovine grožđa, nabavke potrebne mašinerije i gnječenja. Ovo je naša tradicija koju smo nasledili od naših očeva, samim tim i deo naših života. Pravili smo vino dok smo odrastali, ja u Zemuniku, a Zoran u Kuli Atlagić. Pravili smo vino i tokom rata, a eto nastavili i u Australiji.
Kao što je to slikovito ovekovečio Sergej Kožul u njegovoj predstavi “Poslednja stanica”, u kojoj glavni protagonisti idu na Flemington market po grožđe, a posle prave vino koje čuvaju u garaži, isti slu?aj je i sa našim sagovornicima.
Zoran objašnjava:
– Pravljenje vina je pravi ritual, u svakom segmentu tog procesa se uživa. Od pripreme sudova, do pripreme hrane za dankad se vino pravi. Naime, nastojimo i da se po tradiciji na stolu nađe obavezna srdela za ručak, te po koja ćašica vina iz prošlogodišnje zalihe. A posle, naravno, uz kapljicu slede diskusije ćije je vino bolje i šta ubuduće možemo da uradimo drugačije.
Kršni Krajišnici ponosno su nam pokazali vinske posude, demostrirali čin pravljenja vina i objasnili ceo proces.
Napomenuli su i da za par sedmica sledi degustiranje novog vina, pa onda odlaganje, to jest dugomesečno čekanje da vino “sazri”.
Ceo proces je zahtevan, počevši od potrebnih vremenskih uslova, do pažnje oko prelivanja vina i niza drugih manjih sitnica koje su ovi Dalmatinci naučili od svojih starih.
Sve prirodno
Na pitanje šta koriste od preparata, Zoran ističe:
– Samo prirodne sastojke! Nema aditiva. Mi tako pravimo vino već godinama. Ako je nekome potrebno uputstvo oko pravljenja vina, neka nam se slobodno obrati, stojimo na raspolaganju. Uzdravlje!
