Jedna epoha u karijeri Novaka Đokovića je gotova, druga počinje. Goran Ivanišević, sjajni hrvatski igrač i stručnjak, više nije kormilar broda najboljeg svetskog tenisera svih vremena.
Visoki Splićanin je dao svoj doprinos, veoma veliki, utkao je svoj rad u Novakove uspehe, međutim, konkurs za novog trenera već je otvoren. Naravno, licitacija na tu temu već je počela, nabrajaju se imena raznih specifičnih težina, spekuliše ko bi to mogao da bude – neko nov ili neko ko je već radio sa Novakom.
Ime novog trenera će dati odgovor na pitanje – šta je Đokoviću potrebno. Kada mu je nedostajao kvalitetan servis, pozvao je Toda Martina. Kada je smatrao da bi trebalo da bude mentalno čvršći, javio se Borisu Bekeru. Kada je imao motivacionu krizu posle osvajanja sva četiri grend slema u seriji, obratio se Andreu Agasiju. Kada je poželeo da skrati poene boljim servisom, zazvonio je Goranu Ivaniševiću.
Zato je pitanje – šta je sada Novaku potrebno? Pa najlogičnije je odgovoriti pitanjem – šta mu je nedostajalo kod Ivaniševića. Sve njihove svađe na terenu, tokom mečeva, kao uzrok su imale nedobijanje pravih saveta sa tribina. Đoković je tražio pomoć, ali je nije dobijao i onda se nervirao i grdio sve u stručnom štabu, ali najviše onog glavnog. Ivaniševića.
Zato je logično da će Novak tražiti stručnjaka tog profila – nekog ko može da mu u pravom trenutku dobaci pravi savet. Koučing više nije zabranjen i zato je prava reč zlata vredna. Ivaniševiću je baš i presudila ta promena pravila. Dok nije smeo da daje savete tokom mečeva, sve je bilo OK. Kada je to pravilo promenjeno, ogolila se njegova mana da ne reaguje pravim savetom kada je kriza u igri.
Zbog toga nije slučajno da je tokom ovih nekoliko dana uz Đokovića Nenad Zimonjić. Bivšeg selektora uvek je krasila vrhunska analitičnost. Zimonjić je prava teniska enciklopedija, ali raširanih stranica. Svoje znanje ne čuva za biblioteku.
Iako je u dublu postigao svetsku klasu, za njega nema tajni ni u singlu. Uvek zna šta treba da posavetuje, uvek ume to da objasni. Ponekad stručnjaci sve znaju, ali ne umeju da prenesu to znanje. Ponekad mnogo pričaju, ali ne znaju mnogo. Zimonjić je sklop obe vrline – i zna i ume da objasni.
Postoji tu još jedan razlog. Đokovića za koju godinu čeka i kraj karijere. Zimonjić je tu etapu već prošao pa ima šta da kaže i na tu temu.
Naravno, to ne znači da će se ovih nekoliko treninga uskoro pretvoriti u stalnu saradnju. U komplikovanoj jednačini spajanja igrača i stručnjaka mnogo je nepoznanica. Ikseva i ipsilona na pretek. Međutim, sama činjenica da je Novak pozvao Zimonjića na beogradske treninge, mnogo govori. Uostalom, nije prvi put da dvojica brojeva 1 iz Srbije sarađuju. Do sada samo kratkotrajno, ali uskoro možda i na duže.
Jedno je sigurno, Nole bi uskoro trebalo da donese odluku, ma kakva ona bila. Jer vremena nema mnogo. Na Rolan Garos bi trebalo da ode sa kompletnim stručnim štabom, a bilo bi dobro da privikavanje prođe na nekim od prethodnih takmičenja.
