Pesmom do otadžbine

Muzički nastup učenika Dopunske škole na srpskom jeziku, koja se održava u organizaciji Minisatrstva prosvete Srbije, povodom završetka školske godine, održan je u svečanoj sali Sabornog hrama Svetog Save u Berlinu.

Đaci i učiteljice Mirjana Stefanović i Marija Aleksić su brojne roditelje i posetioce iznenadili pažljivim izborom i raznovrsnošću programa. Učiteljice su zahvalile starešini hrama, protojereju stavroforu Radomiru Kolundžiću, koji je je dopunskoj školi obezbedio prostor za nastavu i ovu lepu priredbu koja je održana posle liturgije.

Spremali se dva meseca

Posle Marijine najave, program je počeo gromoglasnim izvođenjem pesme „Najlepša je zemlja moja“, a zatim je usledilo horsko dvoglasno izvođenje pesme „Nikolo gajle golemo“. Jana Prodanović, Nikolija Denić i Tijana Šepšinac su otpevale „Ječam žela Kosovka devojka“, uz klavirsku pratnju Milana Mišića, posle čega su se smenjivale brojne muzičke i koreografske teme. Za kraj je izveden dugo pripreman inovativni koreografski performans na temu pesme „Gnezdo orlovo“ koja je Srbiju predstavljala na Evroviziji.

Učiteljica Marija je na kraju programa pozvala roditelje koji imaju decu stasalu za školu, da od jeseni prijave mališane za Dopunsku nastavu na srpskom jeziku, koja se održava jednom nedeljno i besplatna je za sve.

Marija Aleksić kaže za „Vesti“ da su ona, koleginica Mirjana Stefanović i učenici više od dva meseca pripremali ovaj nastup.

– Program je bio raznolik i imam utisak da su posetioci sve to sa uživanjem pratili. Zajedno smo uvežbavali horske pesmice, kao i one koje su pevane u duetu. Koreografiju za pesmu „Gnezdo orlovo“ pripremali smo više od mesec dana. Imali smo i individualne nastupe na klaviru i gitarama.

Publika oduševljena

Puna sala je burno pozdravlja svaki nastup i publika nije krila oduševljenje. Atmosferom i programom su bili oduševljeni i članovi porodice Pantić iz Loznice, koji su prvi put prisustvovali priredbi posvećenoj završetku školske godine. Sara Pantić je puna reči hvale i za srpsku dopunsku školu.

– Na priredbi sam učestvovala u horskom izvođenju i svirala sam klavir. Prva mi je godina u dopunskoj školi, jer smo se doselili u Berlin pre devet meseci. U srpskoj školi mi je zaista lepo i zanimljivo, pogotovo što učimo neke stvari koje nismo učili u Loznici.

Sara dodaje da ima sve više drugarica poreklom iz Srbije.

– Ovde nam je život sasvim drugačiji, Nemci se nekako drugačije ponašaju, ali imamo i mnogo prednosti. Pre svega, mnogo mi je lakše u školi. Gradivo u Srbiji nam je nekako bilo suviše opširno, dok ovde ne moramo da učimo toliko. Omiljeni predmet mi je matematika. Sledi nam letnji odmor i nadam se da ćemo se uskoro provoditi u Loznici.

Jugoslav Pantić je direktno iz Srbije dobio posao u poznatoj fabrici električnih automobila, „Tesla“, nadomak Berlina, u kojoj je rad prestiž i za Nemce. Ponosan je na ćerku i njene nastupe, a Slavica Pantić ističe da priredba divna.

– Ja sam još zaokupljena decom, školom i njihovim aktivnostima, i to je neki životni ritam koji nam za sada odgovara. Sin Mihajlo ima tek sedam godina, ide u prvi razred, i u nemačku i u srpsku dopunsku školu.

Liturgiji i priredbi prisustvovao je i Predrag Đokić, savetnik Ambasade BiH.

Svi su uživali

Petočlana porodica Starčević je u punom sastavu ispratila priredbu, ali je imala samo jednu učesnicu, dok ostali još ne stasaju. Tomka Starčević navodi da je sve bilo lepo i da su se đaci baš potrudili.

– Videlo se i koliko su deca uživala, a mi roditelji, naravno još više. Od naše dece, za sada jedino je Marija učestvovala, jer su njena braća Lazar i Luka još mali, a na putu je i sledeća prinova. Marija je u ovoj dopunskoj školi tek godinu dana, a pre toga, bila je dve godine u srpskoj školi pri Crkvi na Tempelhofu. Kod kuće pričamo samo srpski, dok van kuće pričamo i nemački. Ja sam došla iz Bijeljine 2010. godine, a suprug Đorđe je rođen ovde. On radi, dok sam ja zaokupljena decom čiji će se broj uskoro povećati – uz osmeh nam je saopštila Tomka otkrivajući da je a na putu i prinova u porodici

Srećna zbog aplauza

Marija Starčević je izvela pesmu „Srpkinja je majka mene rodila“ i kaže da je cela priredba bila dobra.

– Dobila sam puno aplauza i bila sam baš srećna zbog toga. Pesmu sam učila kod kuće, nekad na putu, kao i kod učiteljice Marije. U srpskoj školi mi se mnogo sviđa, jer možemo puno da učimo, i uvek saznajemo toliko toga novog. Dobro je što smo naučili sva srpska slova i mnoge srpske pesmice. Već sam naučila jako lepo da pišem ćirilicu. Puno se družim sa srpskom decom, iz škole, a i sa decom naših kumova. Nismo još isplanirali raspust, moguće da ćemo ići na more. Nekad odemo kod babe i dede u Bijeljinu, a babu i dedu imam i ovde u Berlinu.

Sve više đaka

Učiteljica Marija se za „Vesti“ osvrnula na početak svog rada u Berlinu, pre nekoliko godina i ukazala na porast broja učenika, koji je i te kako vidan.

– Prve godine kada sam došla, dok je još besnela korona, imala sam 94 učenika, a zajedno sa učiteljicom Mirjanom Stefanović 156. Ove godine kod mene je 137 učenika, a kod učiteljice Mirjane 56. Imamo još 30 đaka na onlajn nastavi, koji ne žive u Berlinu, već u istočnom delu Nemačke. Za novu školsku godinu, pripremamo tradicionalne priredbe, među njima i Svetosavsku priredbu, a pre letnje sezone, imaćemo i Kros RTS, 30. juna, u okviru Dopunske nastave na srpskom jeziku, kada ćemo i podeliti đačke knjižice. Tokom sledeće školske godine, planiramo gostovanje srpskih glumaca, pisaca, a u planu je i gostovanje nekih dečjih muzičkih zvezda.

Naša sagovornica ističe da svake godine apliciraju za školski prostor za sva aktuelna odeljenja.

– Radimo i na tome da otvorimo još jedno odeljenje u centralnom delu grada, na Šarlotenburgu. To bi nam bilo neophodno za brojne đake koji u tom delu stanuju.