Ocu pao kamen sa srca, sinu vraćen miran san

Tri nedelje bile su dovoljne čitaocima "Vesti" da spuste zavesu na još jedan čin drame 17-godišnjeg Miloša Ivankovića iz Lazarevca, koji je trajao tri meseca. Ova tragična životna predstava, započeta pre tri i po godine, kada je otkriveno da Miloš boluje od aplastične anemije, konačno ima šanse da dobije srećan završetak.

Samohranom ocu Draganu, policijskom inspektoru MUP-a Srbije, sa platom od 46.000 dinara, pridružili su se zemljaci iz celog sveta u borbi za izlečenje njegovog sina.
 

POSLEDNJE PRIPREME ZA PUT: Miloš Ivanković sa ocem

Prvi korak je učinjen. Prikupljeno je onih presudnih 2.000 evra, zbog kojih Miloš nije otputovao u februaru u Rim na Kliniku San Canilo-Forlanini gde je, najviše zahvaljujući upornosti oca, podvrgnut transplantaciji kostne srži u avgustu 2008. godine.

U njegovom organizmu ponovo se proizvode krvni derivati. Da bi tako i ostalo, dečak pet godina mora da bude pod terapijom, a italijanski lekari tromesečno da obavljaju preglede i proveravaju da li njegovim venama teče dovoljna količina tečnosti života i u slučaju poremećaja pravovremeno "grešku u proizvodnji" otklone.

Ali, vratimo se čitaocima "Vesti" koji su tokom ove nedelje skinuli grč sa lica oca i sina i vratili im miran san.

- Vrlo je teško opisati ovu mešavinu osećanja, od ushićenja i olakšanja do blage strepnje od onog što nas na putu čeka. Tu je, naravno, neizmerna zahvalnost ljudima koji su, pročitavši da nam nedostaje 580 evra za put u Italiju, požurili da tu sumu obezbede.

Živko Rašković iz Beča poslao je 500 evra. Možda će se neko pitati zašto istog časa nisam pozajmio 80 evra i odveo sina na pregled. Odgovor je, nažalost, vrlo jednostavan. I 80 evra za moju platu je ogromna suma, jer kad se plati iznajmljeni stan, vrate dugovi od prethodnog odlaska u Rim, izdvoji novac za hranu i školovanje dvoje dece, ništa ne ostaje - kaže Dragan Ivanković.

Ovaj čovek, prilično zatvoren u sebe, sigurno nije sve ovo rekao ni Branislavu Živanoviću iz Švajcarske od koga je stiglo 100 franaka, ni Slobodanki Iskan iz Čikaga koja je poslala 100 američkih dolara, ni Predragu Vujiću iz Roterdama.

Mladi Sarajlija, redovni učesnik u akcijama Humanitarnog mosta, poslao je 150 evra. Kao i svi ostali donatori, Vujić je u pismu upućenom Milošu izrazio nadu da će pregled pokazati da nema opasnosti od recidiva bolesti, a njegovom ocu odao priznanje za upornost i odlučnost da sinu omogući lečenje i to na način na koji nije pristao ni kada je trebalo otići na transplantaciju i obezbediti novac za 17-mesečni boravak u Italiji.

Medijska akcija bila je poslednja opcija. Sada, međutim Dragan Ivanković o tome razmišlja na sasvim drugi način. Čitaoci "Vesti" su, tvrdi, predivni ljudi i dok je razgovarao sa njima osećao se kao da priča sa kućnim prijateljima koji Miloša znaju još dok je bio u pelenama u učinili bi sve što je u njihovoj moći da ta teška bolest ubrzo postane samo sećanje na jednu tešku i ružnu epizodu u njegovom životu.

- U ove tri nedelje akcije sve je izgledalo tako jednostavno i izvodljivo da sam počeo manje da strahujem od rezultata pregleda koji će biti obavljen sa skoro tri meseca zakašnjenja. To me je čak navelo na razmišljanje da, ukoliko nalazi budu dobri, lekari produže vremenski interval između kontrola na šest meseci, možda i godinu dana.

U tom slučaju biće mnogo lakše isfinansirati troškove puta i boravka u Rimu, koji bi trebalo da traju nedelju dana, ali su znali da se oduže i nekoliko meseci. Za to je trebalo mnogo novca, iako su pregledi, terapije kao i transplantacija besplatni - naglašava po ko zna koji put Dragan Ivanković, želeći da svi koji šalju donacije znaju na šta će biti utrošene i da situaciju ne prikazuje nimalo crnjom nego što jeste.