Svi dedini drugari, unukovi dobrotvori

Približava se 25. septembar, dan kada je četvorogodišnjem Mihailu Grbiću iz Maljevića kraj Mionice, obolelom od cerebralne paralize, zakazana treća transplantacija matičnih ćelija u Beču. Pre nedelju dana posle, priloga od 2.550 AUD donatora iz Australije, predvođenih Ivankom Vujić, za ovu intervenciju nedostajalo je oko 3.000 evra.

Danas, sa zadovoljstvom, možemo da napišemo da je zahvaljujući donaciji humanih zemljaka iz Beča, ali i dečakovog zavičaja, taj iznos smanjen i nedostaje samo nekoliko stotina evra od 7.000 evra koliko potrebno uplatiti klinici.

Uskoro treća transplantacija: Mihailo Grbić

 

Dragoljub Spasić, prijatelj Miloša Todorovića, Mihailovog brižnog dede, okupio je svoje poznanike koji žive u glavnom gradu Austrije i za tili čas za lečenje ovog ljupkog dečaka prikupljeno je 1.220 evra.
 

- Neizmerno sam zahvalan svim ljudima, znanim i neznanim, koji čine sve da moj Mihailo ode na lečenje. Dan našeg putovanja se približava, a nedostajuća suma je zanemarljiva. Skupićemo je u okviru familije, toliko jedino i možemo. Zato se više se ne plašim, jer znam da putujemo sigurno. Boriću se dok sam živ za Mihaila. To mi je sada glavna briga i najuzvišeniji cilj. Uveren sam da će rezultati biti sve bolji i bolji što bude više ovih tretmana. Zaista, primećujem i posle prve dve transplantacije da mu je stanje neuporedivo bolje. Sedi, samostalniji je, može da drži igračku. To nam daje nadu da može da može da se postigne i više. Bečki lekari kažu da će značajniji rezultati da se vide tek posle petog tretmana. Izguraćemo i to. Naša borba za Mihailovo zdravlje traje godinama - kaže Miloš Todorović prisećajući se teškog suočavana sa bolesti unuka za koju konvencionalna medicina još nema leka koji bi doveo do potpunog izlečenja:

- Mihailo je imao samo šest meseci kada smo primetili da nešto nije u redu. Čak ni strašna dijagnoza kao što je cerebralna paraliza nije nas obeshrabrila. Nismo se pomirili sa sudbinom, znali smo da nam predstoji ozbiljna borba i da će trajati godinama. Srećom, uz sebe smo imali dobre ljude i iskrene prijatelje koji su nas podržali i pomogli nam. Neke od tih ljudi poznajem, a neke nikada nisam video. Svejedno, svima se od srca zahvaljujem. Moram da kažem da je Dragoljub Spasić, koji nam je poslao ovu donaciju, baš uoči našeg puta u Austriju, pomogao svojim prilozima i da Mihailo ode na prve dve transplantacije.

Mali Mihailo nije Milošu jedini unuk, ali se za njega, zbog bolesti, veoma vezao i sada se ceo njegov svet vrti oko ljupkog mališana. I dečak veoma voli dedu, sluša ga u svemu, pa i kada mu naporne vežbe dosade. A deda je veoma uporan, zna da svakodnevno vežbanje, ma koliko bilo naporno, mnogo znači za poboljšanje motorike njegovog mezimca.

Dečak je sada sa bakom i dekom u Valjevu. Oni su mu se potpuno posvetili, obezbeđuju mu banjsko lečenje, fizioterapije, deda vodi humanitarne akcije za skupo inostrano lečenje. Pratiće unuka i u Beč. Tako će obojici biti lakše.

Ali, u porodicama Grbić i Todorović svi se nadaju da će se Mihailo u najskorije vreme pridružiti bratu Đorđu i roditeljima i u Maljevićima, pitomom selu kraj Mionice. Ni Valjevo nije daleko, pa će deda Miloš doći kad god se požele. I svi su svesni da će svaki novi pokret biti zasluga ne samo ove uporne i požrtvovane familije, već i brojne porodice dobrih ljudi iz otadžbine i dijaspore koji su im sve vreme pomagali.