Stevo u mislima dobročinitelja iz daleka

Starina Stevo Podunavac iz Gornjih Garevaca kod Prijedora je jedan od onih kojeg su čitaoci "Vesti" obradovali, takođe, za protekle praznike. Ovom usamljenom čoveku, koji gazi osmu deceniju života, Nino iz italijanskog grada Ferare, poslao je 25 evra da mu se nađe. Kako je Stevo dobar sa svim ljudima iz sela, i komšije su ga obradovale donoseći mu ponešto od hrane i poslastica.

Hvala što me ne zaboravljate: Stevo Podunavac

 

- Osećam veliku zahvalnost prema tom dobrom čoveku iz Italije, koji mi je i ranije slao pomoć. Pre svega, što se setio baš mene. Novac će mi dobro doći da kupim nešto od povrća i da zasejem baštu. Samim tim, na leto i jesen imao bih vlastito i neprskano povrće - kaže Stevo, kojem teško pada samoća i to što nema kuće.

Kako i ne bi. Suočivši se sa izbeglištvom i mnogim nevoljama, ostao je i bez svojih najmilijih. Sada svoje staračke dane provodi u neljudskim uslovima u izbegličkom naselju, čija brojna pitanja još nisu rešena. Sedam godina je živeo u drvenoj kolibici, a od tada je u kontejneru, koji mu je poklonio UNHCR.

- Prošle godine sam se ozbiljno razboleo. A, to je sve od kontejnera, pošto nije predviđeno da se u njemu dugo živi. Kada je zima, ako sve zatvorim, guši me u prsima, pa moram uvek da držim otvoren prozor čime je odmah hladnije u prostoriji. Obećanje od ministarstva da će mi rešiti problem stambenog zbrinjavanja i ozidati bar jednu sobicu, ne znam da li će ikad će biti realizovano. Bojim se da je to na dugačkom štapu. Zato, ako mi do jeseni ništa ne reše, pošto sam to ne mogu, jer ne primam ni penziju, moram da se vratim u moju drvenu kolibu. U njoj bar zdravije boraviti i spavati. Kontejner je hermetički zatvoren prostor u kojem nema vazduha i pravi mi dosta problema - jada se Stevo kome je sudba dodelila tešku ulogu.