Ljubav zamesili, ali hleba nikad dosta

Kažu da nesreća uvek čuči u nedrima sreće, i da je vrlo, vrlo strpljiva. Tako nešto se upravo desilo Dragani i Draganu Ljubisavljeviću, trinaestočlanoj porodici iz sela Stropsko kod Vranja, jednoj od najbrojnijih u Pčinjskom okrugu, o čijoj smo sudbini pisali u nedeljnom broju "Vesti".

Na zgarištu:Porodica Ljubisavljević

 

Njihovu dugogodišnju ljubav koju su, kako vele, "zamesili" svojevremeno kao pekari u Surdulici ali i svoje prvo dete, posle kojeg je došlo na svet još njih desetoro, pomutila je ovih dana i loša vest: izgorela im je preko noći štala s tri kozice hraniteljke. Ostali su samo goli garavi zidovi. Nevolja je za tili čas promenila njihov život, više im nije dovoljna socijalna pomoć od koje žive i nadnica. Ipak, u svemu je bilo i malo sreće: od devetoro dece koliko ih je u momentu požara bilo kod kuće, niko nije nastradao.

Đorđe Čordašević Hvala dragi Đorđe Naš stalni čitalac "Vesti", gospodin Đorđe Čordašević, 92-godišnji penzioner iz Toronta, rodom iz Republike Srpske, slobodno može reći da se i u poznim godinama bavi najlepšim poslom. A posao nije ni mali ni nevažan. Ovaj zemljak redovno pomaže ljude u nevolji: i one male i velike, izbeglice, mlade i stare, za sve njih njegovo srce kuca daleko od otadžbine. Ponekad šalje divne poklon-pakete, a ponekad i vredne novčane priloge. Ovoga puta javio nam se s porukom da je uputio porodici Ljubisavljević 100 kanadskih dolara, da im se nađe... Hvala vam dragi Đorđe na brizi, oni će znati kako da ih utroše.

Kuća u kojoj stanuju je u katastrofalnom stanju, dve sobe, ne zna se ko će gde, staro sve, nabacane stvari, popucali zidovi, prašina na sve strane. Svaki dan se u ovom domu umesi deset hlebova, svi budu do poslednje mrvice pojedeni, neki samo umočeni u mleko a mnoge kriške bez bilo kakvog premaza. Oko zdele mleka ponekad se povede i pravi rat, ko će je pre ispiti, paradajza u plasteniku nikad nema, oni malo stariji i veštiji krišom se noću uvuku i sve obrste do jutra. Zato mlada majka, 37-godišnja Dragana mora prvo da odvoji za najmlađe, a potom šta ostane starijim mališanima. I kada je odeća u pitanju, sve se deli, nekom pripadne više, a nekom manje. A kako bi drugačije i moglo da bude u kućerku s dva sobička i njih trinaestoro: Dragan (47) i Dragana (37) i njihovo jedanaestoro dece: Aleksandra (15), Milica (15), Kristina (13), Anđela (14), Anastasija (11), Adrijana (10), Tamara (9), Natalija (6), Dijana (4), Milan (2) i petomesečna beba Marina.

- Javili su nam se neki dobri ljudi iz inostranstva sa željom da nam pomognu, pa se nadamo da ćemo uz pomoć zemljaka da obučemo decu, kupimo koju kozicu, da pokrijemo krov na štali bilo čime i dočekamo zimu. Da imamo mleka i sira, a za drugo snaći ćemo se... Nadničar sam, ko me zove odem da radim. Ima trave da se kosi, ljudi me zovu da im očistim livade. Ima sena koliko hoćete... Imamo dečji dodatak oko 10.000 dinara i socijalnu pomoć 11.300, tako kaže žena, ona vodi računa i o deci i o kasi - kaže Dragan kome je odmah NVO Životna pomoć iz Vranja isporučila manji plastenik. Sad im je malo lakše a verujemo da će im nakon uručenja prvih prispelih priloga pasti teški kamen sa leđa.