Tijani podrška čitalaca greje dušu

Na licu mlade 23-godišnje Beograđanke Tijane Simić koja je nedavno nesigurno kročila u redakciju "Vesti", u pratnji svoje majke Ksenije, nema ni trunke ogorčenosti na težak usud. U njenim rečima samo blagost. I nada. Da će neizlečiva bolest - pigmentna retinopatija - tihi kradljivac njenog vida još od rođenja, biti zaustavljena u turskoj klinici Firatli tokom dvomesečne terapije. Možda će čak i njen vid biti poboljšan do 20 odsto, što je u odnosu na dosadašnjih skromnih samo 10 odsto, koliko nazire, obećanje koje budu novu nadu.

N. Đurović

Tijana sa mamom Ksenijom u "Vestima"

- Ni dosadašnji pokušaji lečenja u Rusiji nisu me pokolebali. Kad sam shvatila da nema vidnih rezultata, odmah sam prekinula s tretmanima ne želeći da iscrpljujem svoju porodicu, koja nije u prilici da mi obezbedi 12.000 evra, koliko je potrebno za odlazak i terapiju u Istanbulu. Ako sada ne odem, uvek bih se jednog dana pitala da li sam propustila onu najvažniju stvar u životu, da konačno vidim lica svojih najvoljenijih. I da svojoj majci, koja me bezuslovno podržavala od časa dolaska na svet pa do danas, kažem oči u oči, hvala ti, mama, na svemu što si mi pružila. Sve mogu da izgubim sem vere u sebe - kaže nežnim i istovremeno čvrstim glasom ova mlada i hrabra devojka kojoj smo uručili 200 evra i pismo, dar našeg čitaoca i dobrotvora Pere Spasojevića iz Berlina.

- U nekim situacijama, ljudima nedostaju reči, baš kao kad samo primila donaciju od anonimnog donatora iz Novog Sada. I sada je isto tako jer bih umesto tog velikog hvala dobrim ljudima bila mnogo srećnija kad bih mogla da im kažem da više nemam strah da ću izgubiti vid - poručuje Tijana, devojka koja je pokazala da je njen hendikep nije sprečio da hrabro korača kroz život, da završi srednju školu i upiše fakultet... da peva, bavi se plesom, a da posebnu ljubav gaji prema španskom jeziku, pa često prevodi špansku poeziju.

Ova devojka je dokazala da je veći borac od mnogih, iako joj je neophodna pomoć ljudi dobre volje.