Kralj Nikola u tramvaju

Stari svet u Srbiji međusobno se voleo i poštovao, ljudi su uživali u bliskom prijateljstvu. Bilo je to vreme kada su varoši i dalje umnogome podsećale na sela, pa se ni Beograd nije mnogo od njih razlikovao.

Arhiva

Kralj Nikola sa kraljicom Natalijom i kraljevićem pod ruku, pa u Topčider

I Beograđani su danju sedeli u dvorištima prepunom miomirisnog cveća i prepričavali događaje iz čaršije. Znalo se ko se ženi i udaje, koga je "strefio šlog", prisećalo se kako je knez Miloš Obrenović sahranjen sa "mrtvačkim pokrovom od prostog belog platna".

I dvorski ručak je bio dobra tema. Pozove tako knez Mihailo sovjetnike sa suprugama, a one, gospođe ministarke, neuke žene, pred kraj ručka bi, misleći da je to šik, popile i onu mlaku vodu iz srebrnih posuda koje su gostima donošene da u njima plaknu prste posle obeda.

U senci oraha i jorgovana raspredalo se i o putu od savskog pristaništa do Kalemegdanske tvrđave koji je 1860. bio tako loš, da se njime nije moglo proći, pa je knez Mihailo za popravku dao tada neverovatnih 300 dukata iz sopstvenog džepa.

Kasnije se često pretresao i giht od kojeg je bolovao kralj Aleksandar Obrenović. Glavno šetalište Beograđana bila je današnja Ulica kneza Miloša, deo od kafane London, gde je izdahnuo teško ranjeni knez Mihailo Obrenović, do Nemanjine ulice, u kojoj su smeštena mnoga današnja ministarstva, a tada, u drugoj polovini 19. veka, još je tekao Čuburski potok.

Ovo šetalište je naročito popularno bilo od 1880. do 1890. Predveče su otmeni građani izlazili fijakerom, a oficiri se šepurili na konjima, svet je tu hodao lagano, nogu pred nogu. Potom je ovde otvorena tramvajska linija za Topčider, pa je i šetalište nestalo. Kraljica Natalija Obrenović je obožavala da se sa sinom Aleksandrom vozi tramvajem, pa je čak i crnogorskog kralja Nikolu Petrovića privolela da se provoza. Kralj je bio oduševljen.