Svi putevi vodili na Kalemegdan

Život kneginje Zorke pored supruga Petra, nemirnog duha uvek spremnog na akciju, i brojne dece, bio je ispunjen snovima i nadanjima, ali i beskrajnom strepnjom, najviše za sudbinu i budućnost njihove dece.

Predsednik opštine grada Beograda prima spomenik od predsednice Društva "Kneginja Zorka"

Najpre im se rodila kći Jelena, kasnije udata za velikog kneza J. K. Romanova. Druga kći Milena je živela samo devet dana. Posle kćeri došli su sinovi - knežević Đorđe, koji je jedini živeo i umro u otadžbini, u Srbiji, u dubokoj starosti, pa Aleksandar, kasniji kralj Jugoslavije, ubijen u Marseju 1934, i najzad Andreja 25. februara 1890, koji je živeo samo 22 dana.
 

Zabeleženo je da je postojalo zloslutno predskazanje o njenoj preranoj smrti. Prema kazivanju samog kneza Petra Karađorđevića, neka gatara u Beču mu je prorekla srećnu budućnost, ali i to da će mu supruga umreti na porođaju.

Zato je pri svakom rođenju deteta bio uznemiren. Uz sve to, uoči posledneg porođaja kneginje Zorke u dvorskoj bašti nad samom kneginjom tri puta se oglasila kukavica. Jedna starija žena joj je, da bi je utešila, rekla da će to biti "možda neki neprijatan glas".

Ta ista žena kasnije je drugima "objasnila" da će umreti tri člana kuće kneginje Zorke. To predskazanje se, nažalost, docnije i ostvarilo. Umro je kneginjin dever, Đorđe Karađorđević, brat kneza Petra, a zatim je 25. februara 1890. rodila je trećeg sina Andreju, koji je ubrzo preminuo. Uskoro posle porođaja javili su se kod kneginje simptomi "peritonita", bolesti kojoj tada nije bilo leka...

List "Glas Crnogorca" javio je o njenoj smrti: "Pred samu ponoć... 4. marta vjerna ljuba, nježna majka, predraga kći, lijepa knjeginja Ljubica - Zorka P. Karađorđevića predade svoju plemenitu dušu Svevišnjem Bogu i ostavi ovaj svijet."

Beograd se dostojno odužio kneginji Zorki - spomenik, rad akademskog vajara Stamenka Đurđevića, otkriven je 3. juna 1926. i to onako kako članice Društva "Kneginja Zorka" u početku nisu mogle ni da sanjaju.

Na naređenje komandanta Beograda, na bedeme Kalemegdana poslate su dve čete pešadije od ukupno 120 ljudi i dva voda oficira, kojima je naloženo da izaberu i vojnu muziku koja će se izvoditi na ceremoniji.

Drugom artiljerijskom puku je naređeno da uputi topovsko odeljenje u Gornji grad kako bi u toku samog otkrivanja spomenika sa bedema gradskog ispalio 21 počasnu salvu. Raskošne pripreme privukle su pažnju redakcija iz cele Kraljevine Jugoslavije, naročito pošto je objavljeno da je na svečano otkrivanje spomenika iz unutrašnjosti pristiglo više od 120 opštinskih delegata.

Beogradski i zagrebački listovi "Glas" i "Novosti" su u isti glas zaključili da se svečanost na Kalemegdanu pretvara u "pravi narodni praznik". Kako je sve dalje teklo, najbolje se saznaje iz pera novinara "Politike", najstarijeg lista na Balkanu: "Narodnu skupštinu zastupao je predsednik Marko Trifković, a Vladu predsednik Uzunović sa svim ministrima. Svečanosti je prisustvovao i predsednik opštine Miloš Babić, komandant Beograda đeneral Zečević, zatim predstavnici Udruženja ratnih invalida, Udruženja rezervnih oficira i izaslanici mnogih beogradskih društava".

Otkrivanju spomenika kneginji Zorki je prisustvovao svako ko je nešto značio u tadašnjoj državi. Nedostajao je samo kneginjin sin, kralj Aleksandar. U njegovo ime, svečanosti su prisustvovali princ Pavle i princeza Olga.

"Sve staze koje vode spomeniku bile su prekrivene gustim redovima otmenog sveta", navodila je "Politika". "Zapaženo je mnogo Crnogoraca i Crnogorki. Prota Milivoje Petrović otpočeo je osvećenje spomenika, a po svršenom obredu održao je prigodan govor.

Stamenko Đurđević, koji je spomenik izradio, jednim pokretom skinuo je zastor, ispod koga se ukazalo poprsje kneginje Zorke u narodnoj crnogorskoj nošnji. Taj trenutak otkrivanja jedna četa pozdravila je počasnom paljbom, dok su sa gradskih bedema počeli da pucaju topovi".

Gradonačelnik Miloš Babić je primio spomenik i istakao njegov značaj za Beograđane i samu državu. Odmah potom, ispred spomenika je prošla paradnim maršom još jedna četa pešadije sa zastavom i muzikom.

Toma Milošević, predsednik opštine Cetinje, gde je kneginja Zorka rođena, prvi je položio venac i održao govor, a potom je u ime patrijarha govorio episkop raško-prizrenski Mihailo. Anđa Petrović-Njegoš takođe je održala govor, kratak, ali dirljiv.

Dok su se zvanični predstavnici razilazili, hor Društva "Karađorđe" otpevao je nekoliko narodnih pesama. Tek tada je radoznali svet mogao da priđe i vidi spomenik neumrloj patronesi, kako je na njemu stajalo.