Derište za kneza
Knez Mihailo Obrenović je ubijen u Topčideru maja 1868. i tada je Narodna skupština pokazala da je samo ukras u državnoj politici. Ministar vojni Milivoje Petrović Blaznavac je odmah po atentatu jednostavno odšetao u beogradski garnizon i zakleo vojsku na vernost Milanu Obrenoviću, unuku gospodar Jevrema, brata kneza Miloša.
Skupština se potom sastala kod Miloševog konaka u Topčideru i to samo da bi aminovala odluku donetu silom jačom od glasa, silom oružja. Kako je izgledala ta skupština koja je priznala mladog Obrenovića za kneza javno je opisivao Aćim Čumić, tada još ljuti opozicionar i profesor Velike škole:
- Nije, verujte, bilo tu ni pomena o Skupštini, nego poterala policija ove naše bedne seljake u Beograd, kao što ih je, nekad, Sulejman-paša na kuluk terao. Odavde ih onaj čas sprovedoše u Topčider, sabiše tu u gomilu, opasaše odsvud žandarima i onda Blaznavac izvede jedno derište, i reče: "Eto, braćo, to nam je knez!" Ovi grešni ljudi i rekli bi nešto, ali kud smeju od pustih žandara koji im duvaju u vrat - nego se samo pogledaše, onako ispod oka, pa udariše svi uglas: "Živeo Knez! Živeo!" I derali su se, toliko, da je već i samome Blaznavcu dosadilo, pa je mahnuo rukom da prestanu - govorio je zapenjeno Čumić.
Tako je Milan Obrenović stupio na presto u 14. godini. Do punoletstva ga je na vlasti zamenjivalo Namesništvo u kome su glavnu reč vodili Blaznavac, Jovan Ristić i Jovan Gavrilović, oni isti "mladići" sa kojima se pokojni Mihailo preganjao oko "zapadnjačkog parlamentarizma".
