Hajdučica sa četiri kubure
Kada su lađe sa robinjama prošle pored varošice Poreč, ustanički vojvoda Milenko Stojković je hteo sebi da izabere najlepšu devojku. Lepotica koja se pretvarala da je uboga i luda zapala mu je za oko.
Zaustavio se baš pred njom, i kad je počeo da je odmerava od bedara do ramena, ona se pomokrila posred palube.
Video je lukavi vojvoda da se devojka samo pravi luda, a i da srama nema, pa mu se zato još više dopala. Bacio ju je u Dunav, a kada je devojka isplivala sa nje su spale rite i garež Milenko je bio zadovoljan što se nije prevario. Jelenka mu je postala miljenica.
Sama je tražila da se pokrsti, govoreći: "Da bi novi život, počeo, stari mora da umre." Milenku se veoma dopala njena muška duša u nežnom ženskom telu. On ju je učio da jaše konja i da puca iz kubure, i to mu se ubrzo osvetilo. Jelenka ga je primala u svoju sobu samo kada je ona to htela. Da bi se odbranila bila je spremna i na tuču iz koje su oboje izlazili sa modricama i ogrebotinama. Milenko odluči da je se reši.
Oslobodio ju je tek kada je, zbog bega u Karavlašku, morao da raspusti harem. Jelenka se, prešavši Dunav, sama sa svoje četiri kubure, obrela u četi Gice hajduka, koji je jatake nagrađivao, a sirotinju štedeo.
Gica je uzeo lepu hajdučicu i za ženu, skrasili su se na velikom imanju. Dok je Jelenka bila dobra gazdarica, Gici je i dalje milija bila pljačka, i to je radio još bezočnije sve dok ga knez Miloš nije proterao iz Srbije.
Imanje mu je zaplenio kao odštetu za hajdučiju, a njegovu ženu uzeo je u svoju kuću u Crnuće, da služi kneginju Ljubicu.
