Pupovac

Iz Norveške, u kojoj žive poslednjih osam godina, piše nam porodica Pupovac. Poreklom su iz sela Biljane Gornje, opština Benkovac. Osim nekih šturih podataka od davno preminulih rođaka, čuli su priču da se deo ili celo selo sa prezimenom Pupovac (ne Pupavac) spustilo iz Bosanske Krajine u pustoš zvanu i Medviđa ili Medveđa.

Pošto je jedan Pupovac ubio bega, jer nije hteo da njegova nevesta, po tada običajnom pravu, provede prvu bračnu noć s Turčinom, svi Pupovci se pokrenu na put, da bi se kasnije spustili u Ravne Kotare, pa u Biljane Gornje, gde su sagradili crkvu Sv. velikomučenika Georgija, negde u 16. ili 17. veku.

U njegovom kraju svi Pupovci su slavili Đurđevdan. Bilo ih je u Benkovcu, Bilišanima, Biljanima Donjim i Gornjim, Bjelini, Vrani, Zadru, Zelengradu, Islamu Grčkom, Miranju, Medviđoj, Obrovcu, Perušiću i Rašteviću. Na kraju piše da sada u njegovom selu živi petnaestak staraca i starica koji su se vratili iz Srbije da umru "dolje".

Nije neuobičajeno, naprotiv, često je insistiranje nosilaca prezimena koja se razlikuju u samo jednom glasu (slovu) da nemaju ništa zajedničko. Činjenice govore da su Pupovac i Pupavac faktički isto prezime, samo različito izgovarana. Pupovac, sa o, je odlika zatvorenog ili zamućenog izgovora glasa a, karakteristična za najzapadnije Srbe, pogotovo u Dalmaciji. Tome u prilog jasno govori i M. Radeka kod koga se u Karlovačkom vladičanstvu javlja samo prezime Pupavac, sa istom slavom koju slave Pupovci - Đurđevdanom. R. Grujić u "Rječniku ličko-krbavske županije", pod Pupovac, kaže: Pupovac, vidi i Pupavac. A pod Pupavaci kaže obrnuto - vidi Pupovac.

Po njemu, Pupovaca ima u Pothumu, Otočcu, Vrhovinama i Zrmanji, a Pupavaca u Debelom Brdu (Bunić), Oraovcu (Lapac) i Palanci (Zrmanja). Sličnu situaciju zatičemo i u "Leksiku prezimena SR Hrvatske".

Isto je i kod srpskih prezimena u Bosni. I ovde je zastupljeno samo prezime Pupavac sa slavom Đurđevdan, u selu Međeđa kod Dubice. Čitalac navodi da su iz Sanice krenuli u Bukovicu i Međeđu. Ovo je jasan dokaz da su seobom sačuvali prezime, ali su da malo ga izmenili prema lokalnom izgovoru.

Insistiranje na različitosti u stvari istog prezimena, kao što je slučaj kod Pupovac/ Pupavac, Runjaić/Runjajić, Gruić/Grujić i mnogo drugih, nastane kao posledica razrođavanja tokom vremena i razdvajanjem u prostoru, a sve više se produbljuje usled moguće uzajamne netrpeljivosti pojedinih pripadnika ovih familija.

Imamo zaista čvrste dokaze da je to tako i na osnovu etimologije same reči, a i porekla prezimena od nadimka po simpatičnoj ćubastoj ptici koja se nađe gde god pase stoka, u našim krajevima najviše tamo gde ima ovaca.