Kovačević: Tužiću Narodno pozorište

Moji su postupci vrlo predvidljivi. Oni se tiču prvo moje tužbe protiv Narodnog pozorišta u Beogradu, u kojoj ću tražiti da budem obeštećen, da mi se plati projektovana dobit, oštećeni ugled, reputacija i duševni bol. Ne znam da je neko na polovini projekta, kao ocvala devojka iz javne kuće najuren iz pozorišta. Dakle, to je moj prvi postupak. A drugi slede. Nisam ni ja tikva bez korena. Mogu da pustim bradu i nokte, da odem da pecam ribu ili gajim paradajz. Nije poenta u tome, kaže dramski pisac Siniša Kovačević u intervjuu za beogradsku Politiku povodom prekida probe njegove najnovije predstave "Čudesni", u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Nisam ja tikva bez korena: Siniša Kovačević, dramski pisac

 

Da li će i kada biti nastavljena, znaće se na narednoj sednici Upravnog odbora nacionalnog teatra.

"Zaprepastila me je rečenica vršioca dužnosti upravnika Dejana Savića: "Ne smem ništa da ti kažem do pojave zapisnika sa Upravnog odbora". Mislio sam da je Narodno pozorište nacionalna kulturna institucija, dakle temeljna a ne krovna, u kojoj se ne trguje heroinom i ne proizvode se tenkovi. Ne shvatam ideju ni potrebu za tom vrstom tajnovitosti, u isto vreme i za uskraćivanjem logičnog odgovora. Nema ništa logičnije od pitanja: a zašto mi se prekida proces rada. Odgovor jednostavno ne stiže.

Na osnovu čega tvrdite da je predstava „Čudesni” cenzurisana?

"Nego šta je nego cenzurisana. Objasnite mi šta možete da zaključite iz situacije u kojoj se predstava koja je započeta sa radom prekida na pola procesa rada. Ako je objašnjenje: nemamo novca, taj se podatak znao i pre mesec dana kada smo počeli da radimo. Ako je objašnjenje: previše smo angažovani oko proslave Milanskog edikta, i to je bilo poznato pre mesec dana. Odjednom se pojavila svest o tome da je komad „Čudesni” nepodesan. Pored toga što je čudesan, očigledno da je nepodesan i da se ne uklapa u određeni koncept komesarskog upravljanja pozorištem i uopšte kulturom Srbije, koja se ovih dana zorno i vrlo agresivno nagoveštava kao budućnost srpske kulture u nekoliko narednih godina. Bojim se kao što su male boginje zarazne,tako je i mrak zarazan. Ništa nas neće sprečiti da se mrak proširi i okolo.

Čuju se i opaske da je reč o vanteatarskim razlozima?

Ako je Radoslav Pavlović u pitanju, koji je predsednik Upravnog odbora, to nisu vanteatarski razlozi. To su i te kako taetarski razlozi. Mislim da to jeste osnovni problem, o zlu i moći koja se u jednom istorijskom trenutku skupila u jednom čoveku, a kao posledica tog zla i moći javlja se obest, bahatost, samovolja. Nema predsednik Upravnog odbora pravo da postavlja i imenuje rukovodeće ljude u Narodnom pozorištu u Beogradu, a on to upravo radi".

"Suština je u zloupotrebi moći koja je izmeštena na poziciju kojoj ne pripada i zato je jako opasno. Čovek koji je tu moć uzurpirao je savetnik predsednika Republike Srbije. Držim da je bolje da savetuje predsednika da ne potpiše budžet u kojem je za kulturu opredeljeno sramotnih šest promila. To je posao savetnika predsednika Republike Srbije, a ne da zavodi red na srpskoj kulturnoj sceni od Niša do Subotice. Pri tom, nemam apsolutno ništa lično protiv njega, jednostavno je princip u pitanju".

Radnja drame „Čudesni” se dešava u manastiru Svetog Iraklija Čudesnog u Jermeniji na Kavkazu. Koji je motiv pisanja ovog dramskog teksta?

Dugo nisam napisao ništa za pozorište. Motiv je bila potreba da se vratim pozorištu posle dužeg izbivanja. Drama govorio o drugom dolasku Hrista. O tome da li ćemo ga prepoznati ili ćemo se ponovo ogrešiti. Manastir je metafora čovečanstva. U njemu je svih sedam smrtnih grehova. I pohota, i proždrljivost, i lopovluk...

"Pojavljuje se čak i gordost sa mladim slikarom koji dolazi tamo. Naišao sam na situaciju u kojoj sam uhvatio sebe u dubokom razočarenju u kojem se civilizacijski sistem vrednosti na kojem sam podizan i vaspitavan urušava na moje oči. Nestaje ideja o čovekoljublju, altruizmu, milosrđu, o tome da su neke moralne vrednosti važnije od materijalnih. Jednostavno sam morao da reagujem i to je refleksija mog dubokog razočarenja u globalizam, u ideju i potrebu da je reč interes skuplja od reči Biblija, Kuran".