Betoven pod lupom tajnih društava
Iako je tek debitantski roman Jozefa Jelineka, triler "Deseta simfonija" probudio je veliko interesovanje čitalaca na sajmu u Frankfurtu 2008. godine, i još pre nego što je izašao u Španiji, prava za njeno objavljivanje otkupilo je više zemalja. Izdavačka kuća "Alnari" objavila je nedavno srpski prevod ovog bestselera u čijem su centru jedan veliki dirigent, fantomska Betovenova Deseta simfonija, potomci Napoleona i tajna društva koja vladaju svetom.
Svet klasične muzike potresa prava revolucija kada prestižni dirigent, Ronald Tomas, na privatnom koncertu izvede navodnu rekonstrukciju prvog stava mitske Desete simfonije Ludviga van Betovena.
Jedan od gostiju na tom događaju, mladi muzikolog Danijel Panijagva, počinje da sumnja nakon što je čuo uzvišenu muziku: Možda je Betovenova Deseta simfonija zaista postojala i sada se nalazi u Tomasovim rukama? Možda je genije iz Bona pobedio "prokletstvo desete simfonije“, po kojem svi kompozitori umiru kada je napišu?
Nakon okrutnog ubistva, počinje opasna igra u koju su pored Danijela upleteni i jedna žena sudija, lukavi detektiv za ubistva i razne moćne organizacije čiji su članovi uticajni biznismeni i Napoleonovi potomci, a svi oni bore se da pronađu "Sveti gral“ klasične muzike.
Policija pratila Betovena
I dan-danas vodi se polemika oko toga da li je Betoven završio Desetu simfoniju, ali u potpunosti je dokazano da je imao nameru da je komponuje nakon što je doživeo veličanstven uspeh sa Devetom. U sačuvanim pismima muzičara postoji nekoliko aluzija na Desetu i, kako se čini, gluvi umetnik iz Bona imao je zamisao da Deveta bude sasvim instrumentalna, da "Oda radosti" bude nezavisna kantata, a da Deseta završi kao sasvim drugačiji vokalni komad. Ni rekonstrukcija prvog stava simfonije, počev od velikog broja nacrta koje je ostavio kompozitor, nije nikakva književna izmišljotina, a na tržištu čak postoji jedna njegova diskografska verzija. Podaci da je Betovena pratila Meternihova policija, zbog njegovog kritikovanja režima i ličnosti samoga cara, takođe su autentični. |
Iza pseudonima Jozef Jelinek krije se španski pisac, pijanista i muzikolog koji je odlučio da ostane anoniman, preuzevši ime virtuoznog pijaniste koga je Betoven porazio u jednom čuvenom muzičkom duelu s kraja XVIII veka.
Autor je stalni saradnik u različitim medijima komunikacije, stručnjak je za život i delo Ludviga van Betovena i trenutno radi na rekonstrukciji i objavljivanju manje poznatog repertoara ovog čuvenog nemačkog kompozitora.
Veliki je zaljubljenik u književnost i film, a triler "Deseta simfonija" njegov je prvi roman.
Iako debitantska, knjiga je probudila veliko interesovanje čitalaca na sajmu u Frankfurtu 2008. godine, i još pre nego što je izašla u Španiji, prava za njeno objavljivanje otkupilo je više zemalja.
Jozef Jelinek je nedavno napisao i svoj drugi roman, "Đavolja violina".
