Koštanu zamenila Ceca

Sabor u Vranjskoj Banji na Svetog Iliju, 2. avgusta, izazvao je veliko interesovanje žitelja na krajnjem jugu Srbije. Pretpostavlja se da je kroz ulice ovog mestašca u toku dana prodefilovalo više od 10.000 ljudi, onih koji za sebe kažu da su željni svega. Da na brojnim tezgama kupe nešto za decu i kuću, da pojedu pljeskavicu-dve, popiju pivo ili sok, zaslade se sladoledom, šećernom vunom, domaćim bombonama od brašna i šećera i provesele se slušajući pevačicu koja peva baš kao Ceca.

Lepotice sa vranjskog sabora

Doskora je zaštitni znak ovog mesta bila čuvena manifestacija Dani karanfila. Ali, izgleda da više nije banjski hit, već joj je mesto preuzeo sabor na Svetog Iliju. Koliko god zvaničnici tvrdili da su karanfilčići i zvezde Saše Popovića i Željka Mitrovića, Rada Manojlović i Predrag - Pepi Mitić privukli nezapamćeno interesovanje, ipak je sabor prevazišao i to njihovo nezapamćeno.

Brendirana pljeskavica Teško zarađen novac, uglavnom od nadničarenja u branju drveta po okolnim planinama nije se štedeo na pljeskavice i hladno "zmiče" pivo. I po tome se razlikovao sabor od banjskih Dana karanfila, gde se pio viski i čuvena domaća dunja, jela su se rebarca u kajmaku, teleći mozak i ko ti zna šta još.   Popularna "pljeska" je nezaobilazna   - Ulična pljeskavica ili pljeska, kako je je ovdašnji narod od milošte zove, definitivno je brend juga Srbije. Trebalo bi da je zaštitimo kao nacionalno blago - navodi sagovornik "Vesti".

- Ako tvrde da je tog dana bilo oko 5.000 ljudi, na saboru ih je bilo bar duplo više. Ova manifestacija ima tradiciju, slavi se od dana kad se banja oslobodila od Turaka, 31. avgusta 1878. godine, na Svetoga Antanasa, a sutradan 1. septembra se general Jovan Belimarković, naš oslobodilac, okupao u drvenoj kadi i osvežio svoje staračke kosti - kaže jedan vremešni poznavalac istorije ovoga kraja i svih vrsta domaćih rakija.

Ove godine sabor je privukao celu Vranjsku Banju, brojne goste iz Vranja i drugih okolnih većih mesta i gotovo sve što je moglo da hoda iz okolnih planinskih sela: Ranutovca, Bresnice, Toplica, Ćukovca, Moštanice, Korbevca, Bujkovca, Prevalca, Sebe Vranja, Klisurice... U večernjim satima nije se moglo proći od ulaza u banju, gde se razdvajaju centralni put i onaj što vodi pored reke, pa do banjskog Stacionara i hotela Železničar. Kolona od najmanje kilometar. Slava Sveti Ilija Gromovnik u banji, Vranju i okolnim selima najvažniji je dan. Proslavljena je po kućama kako dolikuje pravim banjskim domaćinima, uz pravoslavnu posnu slavsku trpezu. A na ulicama uz goste, kako dolikuje svekolikom srpskom narodu na jugu Srbije, veselo.

Prvo je održana liturgija u banjskom hramu koji nosi naziv Sveti Ilija, gde su sveštenstvo, gradski zvaničnici i verujući narod prerezali slavski kolač, litijama obišli crkvu, a potom se slavlje prenelo po kućama i na ulicama kraljevske banje. Svuda tezge, šatre sa raznovrsnom robom, uglavnom onom koja dolazi iz Pančeva, sa Kosova ili iz kućne radinosti.

Bilo je svega i svačega. Na radost dece i tri mala ringišpila. Zbog gužve, jedva se prolazilo između tezgi od raznog alata, sekira i tesli, grnčarije, stolica i nameštaja, pa do zavesa, tepiha, tepisona i razne vrste odeće i obuće. Oko tezgi sve vreme, od jutranjih časova do kasno uveče, tiskao se narod i retko ko da nije nešto pazario. Posebno za decu. Majice i patike bile su apsolutni hit, jer se približava školska godina, pa da se deca ponove ili kako reče jedan od kupaca: "da ne idu, bre, gola i bosa, a ni u dronjcima".

Bilo je i sladoleda, domaćih poslastica, bombone i zagoretke, lubenica i dinja, kruške i breskve... Muzika je još u prepodnevnim časovima počela da zabavlja goste na teresi oronule kafane Kosovo, na čelu sa pevačom Mančom i jednom pevačicom.

- Važno je brate da je sve super, folk pesme su prva liga, slušaj Cecu, Martu, Mileta Kitića, Sinana, bre. To narod obožava, kad se vrate kućama pričaju o saboru do sledeće godine. To su ljudi koji se retko spuštaju iz svojih sela u banju, ali obavezno na Svetog Iliju. Ova muzika razbija srca, ali ne samo njihova planinska, nego svima onima koji još umeju da osete dert, sevdah...

Vremena su se promenila, pa i muzika. Danas nema više kao nekad Bore ni Koštane, a ni konja Dorče, ni martinke u krilo. Ali ima mesečine, ljubav za jedan sladoled i sok od pomorandže, imamo hotel Skadar na Banjštici umesto kafane Bosna i sve drugo. Malo li je? - kaže sagovornik "Vesti", žitelj Vranjske Banje u srednjim godinama kome je zanimanje, kako reče, politika.

Sabor je trajao dokle je narod hteo, a podmladak nikako nije bio raspoložen za fajront. Sa muzikom i kapljicom nastavilo se po kućama ili putem prema selima.