Kako "preživeti" gužvu na granici?
Postali smo robovi vozila, okruženi zgradama i poslovnim objektima vožnja u gradu je odavno "pakao", a kada dođe vreme godišnjih odmora ništa bolje nije ni na otvorenom putu. Štaviše.
Tokom jula i avgusta najveći problem u saobraćaju u Srbiji su granični prelazi. Naša zemlja je tranzitno područje za desetine hiljada putnika iz zapadne Evrope ka Bugarskoj, Grčkoj i Turskoj, a kada se njima priključe i naši turisti rezultat je samo jedan - kilometarske kolone na 30+ stepeni.
Dodatni problem je to što vozači koji se nađu u gužvi gube mnogo vremena, a tu su često i mala deca pa su izloženi velikom stresu koji dodatno pogoršava situaciju.
Emocionalnu štetu je teško izračunati, ali se materijalna može izraziti u brojkama. Jedno istraživanje koje je provedeno u SAD pre nekoliko godina pokazalo je da materijalna šteta koju uzrokuju saobraćajne gužve iznosi oko 70 milijardi dolara godišnje.
Kako bi se dobro raspoloženje i zadovoljstvo zbog boravka na odmoru održalo i tokom puta, posebno u povratku kući, potrebno je izvršiti pripreme za put. Pre svega, najbolje je da uz pomoć nekog od sajtova koji pomažu pri izboru itinerera isplanirate adekvatnu putanju kojom ćete se kretati na povratku kući.
Ovde treba obratiti pažnju na to da najkraći put ne znači uvek i najbrže i najmanje stresno putovanje. Koliko i kako ćete putovati, osim dužine u kilometrima, zavisi i od kategorije i kvaliteta puta, da li ima predviđenih radova i usporenja saobraćaja, kao i koliko ćete čekati na graničnom prelazu.
Ako je to moguće, za prelazak preko granice važno je izabrati radni dan i popodnevne sate, kada je na graničnim prelazima i inače manja gužva.
Podatke o kategoriji puta i eventualnim radovima možete naći na specijalizovanim sajtovima za planiranje vašeg puta, dok informacije o aktuelnim zadržavanjima na graničnim prelazima možete dobiti ako se obratite Auto-moto savezu Srbije (AMSS).
U slučaju da se na glavnim i najprometnijim graničnim prelazima dugo čeka, može se koristiti i neki od alternativnih prelaza u okolini.
S obzirom da se tokom letnje sezone situacija može promeniti iz časa u čas, savet vozačima koji se vraćaju u Srbiju je da se putem SMS-a kod svojih rođaka i prijatelja u zemlji (koji mogu da pozovu AMSS na broj 987) na vreme raspitaju o trenutnom stanju na graničnom prelazu kom se približavaju, kako bi se po potrebi preusmerili na alternativni granični prelaz.
Ovo važi samo u slučaju da su zadržavanja na granici preduga, kao kada se recimo na Horgošu na ulazak u Srbiju čeka po tri sata. Sa druge strane, alternativne prelaze, poput Kelebije, ne isplati se koristiti ako su zadržavanja na Horgošu oko pola sata.
Kako bar sačuvati živce?
"Činite drugima ono što biste hteli da drugi čine vama", mudar je savet koga bi se trebalo pridržavati svaki vozač.
Njegovom primenom mogli bi se smanjiti neki od najgorih problema u saobraćaju. S druge strane, ako svako misli samo na sebe i na ono što njemu najviše odgovara, čak i najbolji planovi mogu propasti.
Vozači i njegovi saputnici/sapatnici bi stres mogli da ublaže slušanjem vesti ili muzike na radiju, čitanjem knjige ili štampe u situacijama kada se na graničnom prelazu bukvalno stoji u mestu po nekoliko sati.
Nemojte da svirate drugim vozačima jer će ih to samo dodatno uznemiriti i napraviti još veći problem, često može izazvati i fizički sukob, a ne samo da ništa neće rešiti već će vam i sigurno upropastiti odmor.
Strpljivim i tolerantnim ponašanjem uticaćete i na bolje ponašenje ostalih učesnika u saobraćaju, a to umnogome može da olakša čekanje u kilometarskim kolonama. Trudite se da ostanete mirni i ne prilazite suviše blizu agresivnim vozačima, kojih ima na svakom koraku. I ovde je ključan faktor strpljenje.
