Zašto devojčice sve ranije ulaze u pubertet?
Američko istraživanje pokazalo je da devojčice danas sve ranije ulaze u pubertet, a naučnici smatraju da je razlog sve veća stopa gojaznosti među decom.
Naučnici su u istraživanje uključili više od 1.200 devojaka u dobi od šest do osam godina u San Francisku, Njujorku i područja Sinsinatija, a devojčice su u istraživanju učestvovale od 2004. do 2011. godine. Naučnici su zaključili da devojčice u SAD danas sve ranije ulaze u pubertet nego u prethodnim decenijama. Ulazak u pubertet je definisan kao životna dob u kojoj devojčicama počinju da se razvijaju grudi. Kao glavni uzročnik sve ranijeg ulaska u pubertet smatra se sve češća gojaznost dece.
Istraživanje je pokazalo da bele devojčice u pubertet ulaze sa 9,7 godina, što je tri do četiri meseca ranije nego što je pokazalo istraživanje 1997. godine, i mnogo ranije od prosečene dobi navedene u podacima iz 1960. godine.
Crne devojčice u proseku u pubertet ulaze sa 8,8 godina, što se ne razlikuje od podataka u prethodnim istraživanjima. Prosečno vreme ulaska u pubertet latino devojčica je 9,3 godina, a 9,7 godina za azijske devojčice.
U skladu s prethodnim istraživanjima, naučnici su takođe otkrili da je gojaznost snažno povezana s početkom puberteta, a devojčice s višim indeksom telesne mase (BMI) u proseku ranije ulaze u pubertet.
"Uticaj BMI u današnje doba ima veći uticaj nego genetika i rasa. Današnje devojke su rođene i odrasle u jeku epidemije gojaznosti", kaže doktor Frank Biro, profesor pedijatrije u Sinsinati dečjoj bolnici.
Marša Herman Gidens, naučnica na Univerzitetu Severne Karoline kaže da trend sve ranijeg ulaska u pubertet traje već dve decenije i da svako novo istraživanje to i potvrđuje i pokazuje da je ulazak devojčica u pubertet sve raniji i raniji.
Postoje brojne teorije zašto je gojaznost povezana s ranijom ulaskom u pubertet. Jedna govori da ishrana dovodi do haosa s unutrašnjim satom, što pak menja ravnotežu hormona u telu. Druga tvrdi da višak masnog tkiva podstiče telo na proizvodnju hormona koji uzrokuju početak puberteta.
Međutim, danski naučnik dr. Anders Jul smatra da gojaznost ne uzrokuje raniji razvoj grudi. Veruje da veću ulogu u ranijem sazrevanju igraju nivo fizičke aktivnosti i zagađenje životne okoline.
Nekoliko faktora osim gojaznosti može uticati na razvoj devojčica. Tako su današnja deca znatno manje aktivna, konzumiraju manje voća i povrća, a ishrana bogata mesom i mlečnim proizvodima zajedno s velikim količinama stresa koji vlada u brojnim porodicama nalaze se među brojnim faktorima koji mogu dovesti do ranijeg puberteta.
"Svaka devojčica u svakodnevnom okruženja izložena je brojnim faktorima koji pre nekoliko decenija nisu ni postojali, a mogu podstaći raniji pubertet. Međutim, i dalje nije jasno kako ti faktori utiču na pojavu ranog puberteta", rekla je Marša Herman Gidens.
Bez obzira na uzroke tog trenda, ranije sazrevanje može imati dugoročne medicinske posledice.
"Istraživanja su pokazala da devojke koje ranije uđu u pubertet izložene su većem riziku od visokog krvnog pritiska i dijabetesa tipa 2 kasnije u životu. Ranije sazrevanje može imati i socijalne posledice. Postoji velika neusklađenost oko toga kako devojčice koje rano uđu u pubertet izgledaju i kako se ponašaju u interakciji s drugim ljudima".
