Posledice ibuprofena mogu biti ozbiljne
Postoji uverenje da su lekovi koji ne zahtevaju recept relativno bezbedni. Mnogi veruju da to što se prodaju bez lekarske preporuke, odnosno dostupni su svima, znači da nemaju opasne neželjene efekte, ali nova studija pokazalo je da to nije tačno.
Najpopularniji lekovi koji se ne izdaju na recept, kao što su nesteroidni antiinflamatorni lekovi (ili NSAIL), kao i acetaminofen, mogu imati više dugotrajnih i potencijalno negativnih efekata nego većina ljudi misli.
U najnovijoj studiji o lekovima, objavljenoj u "Američkom časopisu za epidemiologiju", istraživači na čelu sa doktorom Garijem Curhan, izneli su zaključak da među ženama dugoročna redovna upotreba NSAIL i acetaminofena povezana je sa povećanim rizikom od gubitka sluha.
Analizirajući podatke prikupljene od više od 55.000 žena, otkrili su da su ljudi koji koriste NSAID kao što je ibuprofen ili acetaminofen duže od šest godina, imaju 9% do 10% veći rizik od gubitka sluha deceniju kasnije. Oni koji koriste aspirin nisu imali slične probleme sa sluhom.
- Brine me što ljudi misle da su NSAIL i acetaminofen potpuno bezbedni, a da ne moraju da razmišljaju o potencijalnim nuspojavama. Posebno ljudi koji ih uzimaju zbog hroničnog bola. Trudimo se da ih podstaknemo da pogledaju zašto imaju bolove, ne šta mogu da uzmu da protiv bolova - kaže Curhan.
Ova studija poslednja je u nizu koja ukazuje na pitanja o dugoročnoj bezbednosti lekova protiv bolova koji se uzimaju bez recepta. Ako se koriste prema uputstvu, za povremeno, kratkotrajno olakšanje bola, ovi lekovi su relativno bezbedni.
Ali lekove koji se mogu uzeti bez recepta mnogi rutinski koriste za česte glavobolje i bolove, pre nego što se trude da otkriju uzroka bola.
Neki, često se koriste i pre treninga da bi se izbegla upale mišića ili posle treninga, ali kao pomoć da se lakše zaspi.
- Ljudi moraju da budu svesni potencijalnih loših strana dugotrajne upotrebe analgetika - kaže Curhan.
Nedavne studije pokazale su da redovna upotreba lekova povećava rizik od srčane insuficijencije, problema sa bubrezima i hipertenzije. Sada se pokazalo da dugoročno korišćenje lekova može da ošteti sluh.
Iako pomenuta studija nije istražila kako lekovi tačno utiču na sluh, dosadašnja otkrića nagoveštavaju da lekovi ili utiču na ćelije u uhu ili utiču na krv i protok kiseonika u osetljivim delovima organa koji mogu ugroziti sluh.
