Dogodile se lude stvari!

"Imali smo tešku sezonu i ovakav završetak je nešto neverovatno, ali fudbal je kao i život nepredvidiv", kaže privremeni menadžer Čelzija Roberto di Mateo.

Prvi put šampion Evrope

U 57. finalu za prvaka Evrope, u jednoj od najčudnijih sezona, kako za Ligu šampiona, tako i za Čelzi, londonski klub je stigao do prve titule Starog kontinenta, koju je toliko priželjkivao prethodnih godina i bio joj daleko bliži nego ovog puta.

"Plavci" su u minhenskom finalu sa Bajernom, kao i prethodno u polufinalu sa Barselonom, nadigrani u fudbalskom smislu, ali su uz mnogo sreće herojskom i disciplinovanom igrom stigli do trofeja i to posle penal završnice, isto onako kako su pre četiri godine u Moskvi tragično izgubili od Mančester Junajteda. 

Neki bi rekli, vratilo im se.

Činilo se kao da je Roman Abramovič bio opsednut osvajanjem Lige šampiona, ali nikako nije uspevao da se domogne velikog srebrnog pehara. Smenjivao je gazda Čelzija trenere kao na traci, uručivao otkaze veličinama poput Murinja, Anćelotija i Skolarija, ove sezone najurio Viljaš-Boaša posle samo devet meseci, a onda se popeo na krov Evrope sa privremenim menadžerom Robertom di Mateom, kome mediji nisu davali ni teoretske šanse da i naredne sezone ostane na klupi. Možda i neće, on to još uvek ne zna iako je ostvario snove svih u Čelziju.

"Sad idem na odmor, očajnički mi je potreban", uz aplauze prisutnih na konferenciji za štampu poručio je Di Mateo, koji je od gubitničke ekipe pre samo nekoliko meseci sad stvorio šampionski tim.

"Odlučili su srce i strast", skromno je poručio Italijan svestan da njegov tim, ipak, nije blistao u minhenskom finalu. "U fudbalu, kao i u životu, ponekad se dešavaju neočekivane i lude stvari. Niko sve ovo nije mogao da predvidi. Imali smo tešku sezonu i ovakav završetak je nešto neverovatno. Presrećan sam zbog igrača, naporno su radili da bi stigli do ovoga".

Pohvalio je Di Mateo heroja i strelca izjednačujućeg gola Drogbu, kao i fantastičnog golmana Čeha, koji je najpre odbranio penal Robenu u prvom produžetku, a zatim u penal-seriji i Oliću i Švajnštajgeru (stativa), istakao fantastičnog u odbrani Ešlija Kola i na ovom meču kapitena Lamparda, a o svojoj daljoj sudbini samo kratko.

"Srećan sam zbog uloge koja mi je poverena poslednja tri meseca i bez obzira na to kakva bude odluka za dalje, ja ću je prihvatiti. Ne znam šta donosi budućnost, ali sam ponosan što smo ispisali istoriju Čelzija".

A šta kaže poraženi Jup Hajnkes. Uspeo je da kao trener donese evropsku titulu Real Madridu (1998), ali ne i svom Bajernu i to pred njegovim navijačima u Minhenu.

"Moj tim je odigrao sjajan meč protiv rivala koji je igrao onako kako smo i očekivali i kako je igrao u nekoliko prethodnih utakmica u Ligi šampiona. Možemo samo sebe da krivimo što nismo realizovali toliko prilika za gol. Kad postignete pogodak u 83. minutu potrebno je da zadržite vođstvo, ali nismo uspeli. Onda smo imali i jedanaesterac u produžecima. Na kraju, penali su lutrija, to znamo iz istorije. Čelzi je danas bio veoma, veoma srećan. Za nas je ovo mnogo bolan poraz. Igrali smo pred našim navijačima i bili bolji po svim statističkim pokazateljima, ali nismo nagrađeni za odličnu igru", kaže Jakens.

Fudbaleri Bajerna su imali 24 šuta na gol, čak 18 više od igrača Čelzija. Izveli su 20 kornera, a Englezi samo jedan. Imali su i veći posed lopte, pogodili stativu u prvom poluvremenu, promašili penal u produžetku, ali sve to danas ne vredi ništa. A sutra? Tek tada više niko neće pamtiti. Kao i uvek, pamte se samo pobednici. A ovog puta, to su fudbaleri Čelzija.