Željko Obradović u elementu: Lako je naći društvo za kafanu!
- Ali teško je igrati s nekim i pomagati drugom - poručio je najtrofejniji evropski trener.
Mnogo toga se zna o karijeri Željka Obradovića! On je svojevrsna košarkaška verzija ser Aleksa Fergusona. Ubedljivo najtrofejniji evropski stručnjak koji ne misli da stane. Ove sezone sa Fenerbahčeom možda važi za najvećeg favorita Evrolige.
I pored toga što je o njemu sve ispisano, popularni Žoc se otvorio novinaru zagrebačkog Večernjeg lista o tome kako rešava zategnute međuljudske odnose u svlačionici.
- Uvek kažem da je za kafanu lako naći društvo, ali igrati sa nekim i pomagati mu... E to je puno teže. Kada dva igrača nisu u dobrim odnosima, ja ne pokušavam da ih pomirim na silu. Međutim, objasnim im da na terenu mogu da budu samo ako se međusobno uvažavaju - poručio je Željko Obradović.
Odgovarao je brojna pitanja o prošlosti, ali i o tome kakve igrače želi da vidi u svom timu. Rezime - egoisti nemaju šanse.
- Lako ja kao trener prepoznam ko može dobro da igra, ali bitno je da prepoznaš šta ti kod igrača možeš da promeniš kako bi te učinio boljom ekipom. Kada dovodim igrača pokušavam što više da saznam o njegovom karakteru, načinu života, raspitujem se o ljudima iz njegove blizine. Volim da pričam sa igračima, volim da oni učestvuju u dešavanjima na treningu. Kada pripremamo neku važnu utakmicu, ja im kažem ideju, ako neko od njih ima sumnju, razgovaramo i o drugim opcijama. Što se tiče napada, kod mene ne mogu da igraju sebičnjaci.
Zanimljiv je i odnos sa Dušanom Ivakovićem.
- On mi je mnogo pomogao. I u košarci i u životu. O košaraci pričamo samo kad smo sami. Živeli smo donedavno u istom gradu, a nikad se manje nismo viđali, jer je on bio u evropskom, a ja u azijskom delu Istanbula.
Ima Žoc još jednog kuma - Dimitrisa Itudisa.
- Ja sam njemu bio kum na venčanju, krstio sam mu i dete. On mi je kao mlađi brat. Njegov dobar rad u Moskvi me uopšte ne iznenađuje, jer je on bio spreman za samostalan rad dok je još bio sa mnom u Panatinaikosu.
Govorio je o razlici između evropske i američke košarke, obrazložio činjenicu da mladi košarkaši idu sve češće u NBA.
- Evropski košarkaši su pod sve većim uticajem okruženja, pa sve ranije odlaze. Uostalom, kada igrate u evropskom klubu živite pod većim pritiskom, jer se od vas očekuju trofeji. U bilo kom ozbiljnom evropskom klubu od vas se očekuje rezultat, a u NBA ligi imate četiri favorita, a u ostalim timovima tog pritiska nema. Kako god da igraju dobijaju veliki novac.
