Bitka Rusa i Amera - ko je gospodar dopinga?
Već nekoliko dana sportsku javnost potresa vest o upadu hakera u sistem Svetske antidoping agencije (WADA) posle kog je došlo do curenja poverljivih informacijama o sportistima. Vest možda ne bi izazvala toliku pažnju da leto za nama nije obeleženo doping skandalom i isključenjem ruskih sportista sa Olimpijskih igara i da podaci koji su iscureli posle hakerskog upada nisu o nekima od najpoznatijih sportista SAD i Velike Britanije. Novi hladni rat?
Priča zapravo počinje, nekoliko godina u nazad. Jačanje Rusije i želja Vladimira Putina da postane uticajan globalni igrač protresla je stvari na globusu. Rusija postaje uticajna sila, Putin dobija sve veću podršku, a uticaj Zapada na čelu sa Amerikom počinje da bledi. I voila - imamo modernu verziju Hladnog rata. Rat sankcijama, ekonomske igrice, borba za uticaj u svakom uglu planete i pre svega vojne igre kao način pretnje postaju svakodnevica u odnosima Istoka i Zapada. Prelivanje u sferu sporta je bilo pitanje trenutka.
Kraljica sportova - kraljica skandala
Sve je krenulo jednim "zviždukom". Jedan Rus, pod pritiskom "moralnih dilema" odlučuje da mu je dosta da skriva "mračne tajne" ruskog sporta. Odlučuje da postane ono što na Zapadu zovu "zviždač" ili ti "duboko grlo". Odlučuje da propeva i da otkrije najveći doping skandal modernog doba. Naime, kako "zviždač" tvrdi, laboratorija u kojoj je radio u konspiraciji sa državom radila je na "poboljšanju" performansi ruskih sportista.
Pročitajte još:
* Na pomolu novi "zemljotres": Dopingovane sestre Vilijams?
* Šta kaže Vilijamsova na optužbe za doping?
* Ruski hakeri: Dopingovani Vigins, Frum, Kvitova, Matek-Sends...
"Pošteni" sportski svet je bio zgrožen, a uigrana zapadna medijska mašinerija započela je hajku na ruske sportiste. Rezultat - suspenzija kompletnog ruskog atletskog tima izuzev skakačice u dalj Darije Klišine koja je gle čuda, živela na teritoriji SAD pa je to dovoljno da bude van sumnje. Bila je to jasna poruka i odgovor na jačanje Rusije. Oni koji igraju po našim pravilima (Klišina) su ok, svi drugi bivaju kažnjeni.
Ironija čitave priče dolazi do izražaja ako malo zagrebemo kroz istoriju. Legenda američke atletike Karl Luis svojevremeno je bio optužen za korišćenje nedozvoljenih supstanci na šta je mrtav hladan izjavio: "Pa šta, bio sam samo jedan od nekoliko stotina američkih sportista kojima je omogućeno da izbegnu suspenziju". "Pa šta", reče Karl Luis i nastavi dalje. Nikom ništa, naravno. Sve je brzo stavljeno u neku fijoku, život se nastavio, a "legenda" američkog sporta nastavio je da uživa u tom statusu neokrnjenog ugleda.
Drugi flagrantan primer jeste slučaj iz poslednjih nekoliko godina. Američki sprinter Džastin Getlin, dva puta je uhvaćen i kažnjavan zbog dopinga i to nije bilo dovoljno da bude proteran iz sporta već mu je uredno dozvoljeno da se posle određenog vremena vrati takmičenju i osvaja medalje. S druge strane, ruska teniserka Marija Šarapova zbog korišćenja leka koji je dugo bio dozvoljen, za prvu grešku dobija drakonsku kaznu. Što bi rekao Kalimero, nepravda pa to ti je. Ili će tu pre biti, čisto demonstriranje sile.
Ruski hakeri uzvraćaju udarac
Kada se činilo da priča o dopingu ostaje samo priča o ruskim atletičarima, grupa ruskih hakera upada u sistem WADA i krade gomilu poverljivih dokumenata. Tako u nekoliko dana saznajemo da su američke teniserke, sestre Vilijams, i zvezda Olimpijade Simon Bajls korisnici lekova koji sadrže zabranjene supstance. Tu su i britanski biciklisti, pobednici "Tur de Fransa", Frum i Vigins sa istom pričom. I dok smo u slučaju Šarapove i brojnih drugih sportista morali da znamo sve o upotrebi meldonijuma, leka koji postaje zabranjen a korišćenje kažnjivo, ovde se diže halabuka o poverljivosti podataka sportista sa Zapada. Niko tu kao ništa ne krije, bar kako sami tvrde, ali je sve mnogo povredilo i uzbudilo što to sada ceo svet zna.
Tu se postavlja jedno pitanje. Koji su kriterijumi prema kojima se određuje koji lek sa nedozvoljenim supstancama može da se koristi, a koji ne? Da li je u redu da je jedan lek dozovoljen britanskim i američkim sportistima, a drugi nije dozvoljen ruskim sportistima? Da li je ovde u pitanju borba za čist sport ili smo svedoci još jednog poligona za razračunavanje velikih sila?
Gospodo draga, da se razumemo. Profesionalni sport postao je jedan od najvećih svetskih biznisa a sportisti mašine za pravljenje para. Takođe, sportska borilišta i velike sportske manifestacije, postala su mesta za dokazivanje koja nacija je superiornija i bolja. Zbog svega toga, zbog bolesne ambicije za trijumfom, sport je postao mesto u kome sve manje važe pravila i gde su ljudi spremni na sve za trijumf. Zato je priča o nevinosti u sportu, priča za naivne.
Na onom najvišem nivou, svako je sumnjiv i gotovo svako u nekoj priči sa nedozovoljenim sredstvima. I oni iz Rusije, Amerike, Velike Britanije i Srbije. Čast i slava izuzecima, kojih je verujem jako malo. Stvar je u tome da ako su nam školska igrališta jedina mesta u kome možemo pričati o čistoti sporta i ako već profesionalni sport duboko ogrezao u doping i prljavštinu, ne možemo da vratimo korenima, dajte bar jednaku šansu svima u toj sumanutoj trci za pobedom. Zašto bi neko u ovoj orvelovskoj životinjskoj farmi zvanoj sport, bio jednakiji od drugih.
Mir u svetu, slobodan doping za sve.
