"Dijaspora pomaže, Srbija naplaćuje porez"
U našoj rubrici "Pet minuta sa", razgovarali smo sa Ljiljanom Verner iz Hanovera predsednikom nadzornog odbora Fonda dijaspora za maticu.
Rođeni ste u Srbiji, otkad živite u Nemačkoj?
- U Nemačkoj živim od 1973. godine, medicinu sam završila u Beogradu, a doktorirala na Medicinskom fakultetu u Hanoveru, gde sam i radila kao naučni saradnik do penzije. Srbiju svi mi u rasejanju nosimo u srcu, ali to nije dovoljno, jer naša prava pomoć može da se vidi samo kroz naša dela.
Patite li od nostalgije?
- Sećam se dolaska u Nemačku, suza i svega onoga što čeka svakog čoveka koji napušta svoju otadžbinu. Nije bilo lako, ali ni teško. Bila sam gladna znanja, a po to znanje sam i došla u Nemačku, tako da sam se brzo snašla i zadovoljna sam što sam makar deo stečenog znanja mogla da prenesem i u našu zemlju, ali nikada i nigde čoveku nije lepše, nego u zavičaju.
Kako se država Srbija odnosi prema dijaspori?
- Zabrinuti smo, jer je poslednjih godina u odnosu države prema dijaspori pravi raskorak, koji nikako da se prevaziđe. Dijaspora nije dovoljno zastupljena u matici. Nevladine organizacije su u povlašćenijem položaju od dijaspore jer ih država Srbija dotira milionima, a Fond dijaspore mora da plaća Srbiji ogroman porez za donacije, iako je humanitarna organizacija.
Kako je sve pomogao Srbiji Fond dijaspora za maticu?
- Fond je osnovan 1999. godine i finansirao je izgradnju i rekonstrukciju mostova, puteva, škola, bolnica, stalno zbrinjavanje izbeglica i raseljenih. Od septembra prošle godine srpsko rasejanje je iz svog Fonda za maticu izdvojilo više od milion evra za humanitarne potrebe u Srbiji i Republici Srpskoj. Od tog iznosa, 750.000 evra je uloženo u Srbiji, a 275.000 evra u Republici Srpskoj, uglavnom za otklanjanje posledica poplava i klizišta. Rasejanje će i dalje pomagati matici, ali očekuje odgovorniji i iskreniji odnos države u rešavanju svih problema i pitanja koji se tiču dijaspore.
