Danas su Blagovesti: Evo šta nikako ne treba da radite
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave praznik Blagovesti, jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika.
Ovaj praznik obeležava se u znak sećanja kada je arhangel Gavrilo objavio "blagu vest" Bogorodici Mariji da je nju Duh Sveti odabrao da bude majka Isusu Hristosu.
Blagovesti se praznuju od prvih dana hrišćanske propovedi jer se smatra da je ovom vešću arhangela Gavrila obistinjeno proročanstvo strarozavetnog proroka Danila i da je vešću anđela blagovesnika počela hrišćanska istorija spasenja.
Prema Jevanđelju, arhangel Gavrilo se javio devici Mariji, obasjan arhangelskom svetlošću, "u trenutku kada je ona držala otvorenu knjigu proroka Isajije i razmišljala o njegovom velikom proročanstvu" i saopštio joj da će roditi sina Božjeg.
Sa ovom blagovešću arhangela, "silaskom svetog duha na prečistu devu", počinje obnova čovečanstva, a rečima arhangela Gavrila: "Raduj se, Blagodatna, Gospod je s tobom", otvara se istorija Novog Zaveta i počinje preobražaj čovečanstva.
U pravoslavnim hramovima scena Blagovesti sa devicom Marijom sa belim krinom i Jevanđeljem u ruci slika se na carskim dverima koja su ulaz u oltarski prostor i simbolično put u Carstvo nebesko.
Praznik Blagovesti i bezgrešnog začeća device Marije, koja je u 15. godini poverena na staranje pravednom Josifu, koji je tada imao 84 godine, slavi se uvek 7. aprila, tačno devet meseci pre Božića.
Ustanite rano, ne češljajte se i nemojte o zmijama
Za Blagovesti se vezuje i radosni običaj ranilo – kada se ustaje rano, a dan treba da počne pesmom devojaka, koje su sakupljale grane od kojih se pali vatra.
Uz vatru se vesele i žene i muškarci, i mladi i stari. Običaji su i da se ta vatra preskače, odnosno, onaj ko preskoči vatru je zaštićen od zmija, jer, prema verovanju, na Blagovesti se bude gmizavci iz zimskog sna.
Prema verovanju, na današnji dan ne valja pričati o zmijama. U nekim krajevima Srbije upražnjavalo se da deca idu oko kuće, lupaju u gvozdene predmete i viču "Bežite zmije i gušteri". Smatra se da od Blagovesti kreće setva jarih žita, a veruje se i da je današnji dan srećan za kalemljenje voća.
Takođe, postoji i verovanje da se žene na današnji dan ne češljaju, a valjalo bi se umiti u reci ili na nekom izvoru. Blagovesti spadaju u Bogorodičine praznike, koji su ženski, pa se mnoge žene na današnji dan mole Bogorodici za potomstvo.
Radosne vesti
Blagovesti, kao i Božić i Vaskrs, spadaju u radosne događaje i radosne hrišćanske praznike.
Dan posle praznika Blagovesti, Crkva slavi Svetog arhangela Gavrila, koji je, prema zapisima Četvorojevanđelja, zadužen za radosne vesti.
U crkvenoj ikonografiji, blagovesnik Gavrilo se predstavlja ne samo u sceni Blagovesti već i pred praznim grobom Hristovim kako objavljuje njegovo Vaskrsenje, ukazujući tako na novu veru i smisao života po Jevanđelju.
Blagovesti u narodu naročito poštuju žene.
Smatra se da od Blagovesti počinje setva jarih žita.
Takođe se veruje da je taj dan srećan za kalemljenje voća. Nekada se narod u seoskim sredinama bojao zime sve dok ovaj dan ne prođe.
